Релативизација са Љиљаном Смајловић: Гост Срђан Богосављевић

У 27. епизоди "Релативизације" Љиљана Смајловић разговарала је са истраживачем јавног мњења Срђаном Богосављевићем, човеком који је деведесетих година покренуо "Стратеџик маркетинг" који је брзо постао највећа кућа за истраживање јавног мњења на Балкану, а из ког се родила агенција "Ипсос".

"Десет година сам био директор Института за статистику и то је била највећа кућа која се бавила истраживањима за потребе државне статистике. Након тога сам био професор на факултету и онда сам покренуо истраживачку кућу која није само јавно мњење, иако је по њему позната. Јавно мњење је мало тржиште и мали део свих емпиријских истраживања која се воде. Прво у 'Стратеџик маркетингу',а кад је дошло време, да се боримо или са великим конкурентима у свету или да се некоме продамо, због година већине водећих људи смо одлучили да се ипак продамо, а не да кренемо у аквизиције", објашњава Богосављевић како је настала агенција "Ипсос Стратеџик маркетинг".

Када су у питању анкетна истраживања, "Ипсос" је број један у свету, док је на другом месту по истраживачком буџету. По друштвеним истраживањима има апсолутну предност, око 400 милиона евра промета у свету.

Наводи да су истраживања јавног мњења најjедноставнија које ова агенција спроводи.

"Она су и најшкакљивија зато што се врло брзо проверавају. Некада се само истраживало лицем у лице, а то је у међувремену напредовало. Сада анкетари иду са таблетима и контрола је много боља, на пример да ли су анкетари нешто слагали, да ли оду у кафану и попуне... У свету већ дуго, а код нас једно шест или седам година, постало је скоро немогуће ући у куће, поготово у великим градовима, тако да пада учешће истраживања лицем у лицем, која су, по неким уџбеницима најбоља", каже Богосављевић.

Са друге стране, расту врсте истраживања које се зову "микс мод", у склопу којих се подаци скупљају на различите начине, што је за теоретичаре који су радили тај посао пре 50 година "катастрофа". Један део популације испитује се онлајн, други преко мобилних телефона, трећи путем фиксног телефона...

"Истраживањем лице у лице више не можете да добијете млађе од 35 година, никад их нема. Та грешка покривености, то јест 'coverage error' је огромна код класичних истраживања ако немате микс мод", додаје Богосављевић.

Да ли је септембар добар месец за изборе

Најаве да би у Србији почетком јесени могли да буду одржани ванредни избори покренуле су полемику о томе да ли је овај део године добар за политичаре, али и за бираче.

Септембар долази после лета током кога људи мање гледају телевизију, почиње школа, враћају се са одмора, стижу дажбине... Богосављевић каже да су све то логична објашњења, али да није тако лако потврдити их.

"Тачно је да је септембар месец у коме људи имају проблем да преживе, али није тачно да не гледају телевизију. Нико не прави изборе 6. септембра, већ крајем месеца. Не постоје лоши избори за све, већ лоши избори за неког. Септембар не би био најбољи за власт јер је љутња због немања новца увек усмерена ка власти, а не ка опозицији", објашњава Богосављевић.

Додаје да се за владајућу Српску напредну странку показало да је пролеће добар термин за изборе, али да не верује да би "та странка имала неки термин у коме не би добила у протеклом периоду", иако су последњи избори дошли у лошем тренутку.

Наводи да је мали број људи у Србији драматично заинтересован за политику, већ своје фаворите бирају по општом утиску.

"Општи утисак је много важнији од појединачне поруке, а општи утисак о опозицији у Србији је лош. Бирачи иду на први утисак, не држе оловку и читају новине и записују шта је ко рекао, па још и памте. Ми имамо један број бирача који је неопредељен и по правилу не утиче на резултате када се појави на изборима. Имамо високу излазност, јер је велики број људи уписаних у бирачке спискове у иностранству и не утичу ни на шта. Од присутних у земљи гласа више од 70 одсто што је велики број", рекао је Богосављевић.

Напомиње да највећи број људи који су опозиционо оријентисани заправо не гаји симпатије према њенима лидерима, већ не воле власт.

"Врло је важно добити титулу најозбиљнијег противника Вучића, има мноштво малих странака, а и цепање Демократске странке на много делова довело је до тога да нико није значајан. Важно је да те Вучић нападне јер тиме добијаш титулу најважнијег противника, и онда можеш да привучеш оне које не воле тебе, него су против Вучића. Наша опозиција се углавном свела на причу о Вучићу, а не на причу да ли ова политика ваља или не ваља."

Кинези тренутно најпопуларнији у Србији

Истиче да у Србији постоји озбиљан сентимент према Русима, а да су скокови популарности у анкетама везани за посете великих лидера, Владимира Путина, Дмитрија Медведева или одлазак наших политичара у Русију.

"Када је у питању однос према Америци, када је Џозеф Бајден био овде, какав год је, јавио се дупли скок, али и када је Вучић отишао код Доналда Трампа. Руси су много улагали, а тренутно су у паду, а Кинези су лидери који су скочили за време ковида", наводи Богосављевић.

Како политичари у Србији користе анкете

Открива да је сарађивао са великим бројем политичара у Србији, али и региону, а да оне које најбоље познаје никада није видео да владају у складу са ониме што су сазнали на истраживањима.

"Сви гледају на истраживање као тактички инструмент, а не статички. Неки шефови странака правили су програме према истраживањима, али је то све доживело неуспех. Неће Кока Кола променити свој рецепт због истраживања, али паковање, начин да те убеди да купиш Кока Колу је нешто што радимо са истраживањима", истиче Богосављевић.