Министарка пољопривреде са произвођачима малина и хладњачарима: Наћи ћемо решење
Почела је реализација потписаног споразума са пољопривредницима који, између осталог, предвиђа дупло веће субвенције по хектару, изјавила је за РТС министарка пољопривреде Јелена Танасковић.
"Све што је договорено, договорено је за ову годину. Тако да смо ми искористили јавне позиве који су већ били у току и наши пољопривредни произвођачи немају потребу да се поново пријављују по хектару", наводи Танасковић.
Указује да они који су се већ пријавили на е-Аграр, а који немају проблема у смислу поравњања стања или исправки, већ су добили по 9.000 динара.
"Ми смо од јуче кренули са исплатом од 18.000 динара. Они који су добили 9.000 динара добиће додатак још 9.000 динара, а за оне који нису добили новац, од јуче је кренула исплата свих 18.000", додаје министарка.
Истиче да је и даље у току јавни позив за генетичке ресурсе.
"Ту смо такође повећали износ субвенције са 30.000 на 40.000 динара, а 12. јуна се завршава и тај јавни позив и крећемо са исплатом за свако пријављено грло", поручује министарка.
Када је реч о одводњавању, према споразуму с пољопривредницима такса је смањена за 50 одсто, а она се нада да ће већ ове недеље измене закона бити на Влади и онда након тога иду у скупштинску процедуру.
"Када буду биле усвојене измене закона биће предвиђено смањење од 50 одсто. Они који су за ову годину добили решења, они ће добити некакво књижно одобрење. Али од тренутка када смо потписали споразум, решења више нису издавана никоме", додаје Танасковић.
Наставак разговора са малинарима и хладњачарима
На прагу нове откупне сезоне малине, министарка истиче да је држава, што се малине и малинара тиче, урадила пуно ствари и да сви треба да буду задовољни.
"Већ у јануару смо донели мораторијум на постојеће кредите који је продужен за 12 месеци. Након тога, пре неколико недеља, донели смо закључак на Влади по којем ће Поштанска штедионица одобрити кредите за све мале и средње хладњачаре који имају непродату робу прошлогодишњег рода, могу да користе ту кредитну линију са грејс периодом од шест месеци, отплатом од шест месеци, држава ће субвенционисати део камате", наводи Танасковић.
Они су, додаје, у обавези да дају залог на ту робу, инспекција ће им ићи једном месечно у контролу и услов да узму кредит је да се одмах измири дуг према примарним произвођачима.
"То је јако велика подршка пред нову откупну сезону. Имали смо врло тешку ситуацију у којој треба сви да знамо да од цене која се прошле године у откупу кретала између 500 и 600 динара, а онда пала цена извозне малине, ми смо дошли у ситуацију да не можемо да продамо робу – односно хладњачари не могу да продају робу, јер не могу тај губитак да поднесу у целости", каже Танасковић.
Истиче да им је држава овим помогла.
"Још једанпут молим све који користе овај кредит да буду јако опрезни у смислу контроле, да се са тим не играју. Контроле ће бити константне, једном месечно и пратићемо сваки њихов корак до коначне продаје те робе која је на залихама и која је дата банци у залогу", објашњава министарка.
Наводи да је пред нову сезону разговарала и са примарним произвођачима, али и хладњачарима и извозницима.
"Настављамо те разговоре у понедељак. То је сада један други ниво комуникације и мислим да ћемо доћи до неког решења на обострано задовољство, јер у овом тренутку сви су свесни ситуације, прича се са свима и сви су за столом. Ником није забрањено да дође и каже свој део приче. Мислим да ћемо наћи решење", закључила је Танасковић.
Већи проблем од цене је што нема тражње за пшеницом
Министарка је разговарала и са произвођачима житарица о откупу пшенице и каже да је углавном цена проблем у целом свету.
"То су нама увезене ствари са којима се свака држава бори, па и ми. Креће се 20 динара и ниже. Оно што је већи проблем од саме цене је што нема тражње, значи потпуно је стала трговина пшеницом и то је оно о чему смо ми разговарали. Тражимо моделе како да заправо премостимо овај период, док не видимо како ће се тржиште одвијати", наводи Танасковићева.
Истиче да је договорено да се током наредне недеље одржи састанак са Удружењем жита Србије, у којем су наши највећи извозници, "да видимо какви су њихови предлози за решавање ове ситуације", каже министарка.