Србија и Балкан
Да ли ће у Црној Гори у недељу сванути 1. септембар: Највећа борба на изборима за српске гласове
У недељу, 11. јуна у Црној Гори се одржавају ванредни парламентарни избори, a у трци учествује 15 листа
Иако је Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића изгубила власт на претходним парламентарним изборима 30. августа 2020. године, у Црној Гори као да није свануо 1. септембар. Обећавано је да ће одговарати они који су кршили законе, нелегално се обогатили, помогли успону два криминална клана по којем нажалост Црну Гору препознају у свету, као и да ће шверц цигарета бити заустављен. Међутим, то се није догодило.
Након што је влади Здравка Кривокапића Скупштина ЦГ изгласала неповерење само годину дана од избора, лидер ГП УРА Дритан Абазовић направио је нову уз помоћ ДПС-а. Када су га политички противници оптуживали да је већ пораженој Ђукановићевој странци тако дао вештачко дисање, Абазовић се бранио да су у питању порођајне муке демократије.
Од пада Абазовићеве владе у августу прошле године прошло је девет месеци. У недељу ћемо видети да ли је напокон дошло време да се демократија у Црној Гори породи, а 1. септембар сване.
Ђукановићеви избори
Избори који ће бити одржани у недељу, постали су спорни већ од дана њиховог расписивања. Тадашњи председник државе Мило Ђукановић донео је указ о распуштању Скупштине ЦГ и организовању превремених парламентарних избора јер мандатар којем је та скупштина дала прилику да састави владу - Миодраг Лекић, није у томе успео у предвиђеном року.
Ова одлука Ђукановића изазвала је шок на политичкој сцени, јер ју је донео три дана уочи председничких избора. Кампања је била у финишу и нико није имао времена да се посвети овом потезу Ђукановића. Био је то осветнички потез тадашњег председника његовим политичким опонентима, који су раније донели одлуку о брзом расписивању председничких избора, чиме му је мандат скраћен, као и време за предизборну кампању.
Већ тада ови ванредни парламентарни избори названи су "Ђукановићеви избори" и договорено је да се о њима размишља кад прођу председнички.
Како се гласање о председнику државе одужило, јер су избори ушли у други круг гласања, правог одговора политичких противника Ђукановићу није било. Скупштина је наставила са радом као да се ништа није догодило.
На одлуку о изборима жалили су се Уставном суду у којег су се уздали до последњег тренутка. Све наде да би указ Ђукановића могао да буде поништен пале су у воду 7. априла када је Уставни суд одлучио да одбаци иницијативу о уставности, јер у њиховој надлежности није изјашњавање о појединачним актима. Био је то сигнал партијама да крену у припрему предизборне кампање.
Иако је Ђукановић одлуку о ванредним парламентарним изборима донео да би изненадио своје политичке противнике, највише је, изгледа, нашкодио својој странци. Због пораза на председничким изборима, Ђукановић даје оставку на функцију председника ДПС-а. Чело странке препушта млађој снази, Данијелу Живковићу који у предизборну кампању улази иако није изабран за председника странке, јер времена за страначке изборе нема.
Потез лидера ДПС-а довео је до прекомпоновања политичке сцене. Како у политици више нема Ђукановића, нестаје и његов највећи политички опонент - Демократски фронт. Долази до разлаза Покрета за промјене Небојше Медојевића и Нове српске демократије Андрије Мандића и Демократске народне партије Милана Кнежевића. Упркос бројним несугласицама, коалицију стварају Демократе Алексе Бечића и ГП УРА Дритана Абазовића.
Први пут на парламентарним изборима учествоваће Покрет Европа сад чији је један од лидера Јаков Милатовић нови председник Црне Горе. Он је решио да не учествује у кампањи јер жели да буде представник свих грађана, па је носилац листе и кампање Милојко Спајић.
Највећа борба за српске гласове
Нема сумње да ће се на овим изборима највише борбе водити за такозване српске гласове. У том смислу коалиција "За будућност Црне Горе" Кнежевића и Мандића покушава да се наметне као аутентични представник Срба у Црној Гори. У својој кампањи зато инсистирају на идентитетским питањима, обећавајући да ће, ако преузму власт, инсистирати на повлачењу признања независности такозваног Косова.
Међутим, "гужва у шеснаестерцу" настаје уласком Владимира Лепосавића у изборну трку. У питању је некадашњи Кривокапићев министар правде који је министарску функцију изгубио након што на седници Скупштине у Подгорици није хтео да каже да се у Сребреници десио геноцид. Скупштина је уз противљење министра усвојила "Резолуцију о негирању геноцида у Сребреници". Иако од те смене није био у политичком животу Црне Горе, Лепосавић је сада носилац листе под називом "Правда за све".
Осим што није хтео да баци љагу на српски народ у случају Сребренице, покушавајући да себе представи као некога ко се залаже за права српског народа и оних који су привржени Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве Лепосавић својим бирачима обећава обнову капеле на Ловћену, што је деценијама био план блаженопочившег митрополита Амфилохија.
Трећа политичка снага која претендује да буде српска јесте "Народна коалиција" коју чине Права Црна Гора Марка Милачића, Слободна Црна Гора Владислава Дајковића и некадашњи шеф Агенције за националну безбедност и лидер Демохришћанског покрета Дејан Вукшић. Да су озбиљни у борби за српске гласове, било је јасно након што су се појавили на скупу подршке Србина на Косову и Метохији који је одржан у Подгорици.
Досадашњи деценијски представник српских гласача Социјалистичка народна партија у трку је ушла са Демосом Миодрага Лекића и њена кампања прошла је поприлично незапажено.
Међутим, највише кадрова из разних странака, па и оних које су се представљале као српске, слило се у нови Покрет Европа сад. Иако се представљају као политичка снага коју не занимају идентитетска питања, већ се залажу за економски развој и улазак земље у ЕУ, у питање се доводе ставови појединих функционера. Тако су се у кампањи извлачили ранији снимци изјава функционера ПЕС-а, а међу њима посебно Андреја Миловића.
На снимку насталом 2014. године на војној паради у Београду, Миловић каже како од руског председника Владимира Путина очекује да још више побољша пријатељске односе.
"А и ми из Црне Горе да поручимо да не мислимо сви као влада. Мислим да је Русија била пријатељ Црне Горе још од времена Петровића па на овамо. Она је увек била пријатељска земља Црној Гори. Мислим да у тешким политичким временима не треба леђа да окрећемо због неких ситних или већих политичких интереса, због тога што ће Русија бити ту када нам поново буде потребна. Знамо како је било када је Запад био против нас 1999. и знамо колики су нам они пријатељи", рекао је тада Миловић.
Остаје питање да ли је Миловић неистину говорио тада, или је говори данас када хвали НАТО и подржава чланство Црне Горе у Алијанси.
Кампању зачинио Јужнокорејац
Да кампања не прође без афера, овог пута побринуло се писмо бегунца и некадашњег краља криптовалута До Квона, који је успешно побегао Интерполу који је за њим расписао црвену потерницу, али га је ухватила црногорска полиција и то на аеродрому у Подгорици.
Квоново писмо, које није нашло пут до јавности, стигло је до премијера Дритана Абазовића, министра правде Марка Ковача и специјалног државног тужиоца Владимира Нововића. Због писма је заседало Вијеће за националну безбедност, а након тога је саопштено да је До Квон оптужио лидера Покрета Европа сад Милојка Спајића да су сарађивали.
Како је рекао министар унутрашњих послова Филип Аџић, потребно је да се испитају везе До Квона и Спајића који је већ био виђен за новог премијера. Спајић са друге стране саопштава да му се намешта хапшење тик пред изборе или на тај дан, те позива грађане да ако се то деси, не излазе на улице.
Најгласнији у овој афери је премијер Дритан Абазовић који инсистира на одговорности Спајића, чиме је ушао у директан сукоб са лидером ПЕС-а. Да ли је тиме ставио тачку на било какву могућност да након избора буде у владајућој коалицији са Покретом Европа сад? Политичка сцена у Црној Гори обилује контрадикторностима у којима је могуће да љути политички противници постану блиски сарадници.
Најбољи пример за то управо је предизборна коалиција Абазовића и лидера Демократа Алексе Бечића. До само пре неколико месеци њих двојица су били велики противници, јер Демократе нису могле да опросте Абазовићу што је Бечића сменио са места председника Скупштине. Тим поводом чак су организовани протести широм Црне Горе. Данас, нешто више од годину дана касније, Бечић и Абазовић су заједно на билбордима широм земље. Да ствар буде контрадикторнија, Абазовић је чак био један од важнијих гостију на Бечићевој свадби која је одржана у финишу изборне кампање.
Евентуално хапшење Спајића не би било прво у овој изборној кампањи. У притвору се налази председник општине Будва Мило Божовић, који је био истакнути представник Демократског фронта у том граду и сигурно је да је његово хапшење нанело штету коалицији "За будућност Црне Горе".
У таквој узаврелој атмосфери Црна Гора дочекује гласање у недељу. Вечерас у поноћ почиње изборна тишина. Да ли ће доћи до рођења демократије, нових хапшења или нечег другог? Оно што је сигурно, у Црној Гори кад год су одржавани избори није недостајало узбуђења.
