Мајстор за мућке, продају магле и приватизацију ствари испалих из камиона

Главни ликови серије "Мућке", предузимљива браћа Дерек (Дел Бој) и Родни Тротер, и њихов деда којег је касније заменио "ујак Алберт", своју телевизијску епопеју започели су 8. септембра 1981. године. Уз њих су убрзо постали славни и остали протагонисти тог ситкома који је свету пренео чари живота у Пекаму, кварту на југу Лондона где актери, ликови надомак социјалног дна увек нешто купују и (пре)продају, сналазе се и прави су мајстори за мућке, продају магле и приватизацију ствари које су "испале из камиона". А све то у покушају да преживе, сањајући да ће се обогатити.

"Једног дана, бићемо милионери", то је чувена реченица којом су се Дел Бој и његови сатрапи тешили после пословних дебакла. На сличан начин су се борили и боре за егзистенцију и хлеб насушни и многи Дел Бојеви сапатници са простора некадашње Југославије који данас живе у самосталним државама.

Зато није необично да су се фазони и форе из "Мућки", које су у региону стекле статус културног феномена, увукле у сленг и живот, често понављане и препричаване, не само у Србији. Трајна популарност серије у региону види се и по необичним подухватима појединих колекционара. Тако се један од њих намерио да чувени "тротермобил", ружњикави мали комби на три точка који је био власништво породице Тротер и кључан за њихове бројне мутне послиће, набави у Лондону и преко пола Европе довезе у Хрватску, на острво Kрк.

Ауто је исти као онај који је возио легендарни Дел Бој – прљаво жут, израубован, ту и тамо малчице зарђао, и са препознатљивим натиписима: "Тротерс индипендент трејдинг", као и ознаком "међународног" карактера те независне трговине – од Њујорка преко Париза до (сиромашног) Пекама...

Свој хир - који га је коштао колико и нова лимузина, а за који је у Хрватској додатно платио и персонализовану предњу таблицу на којој пише "ДЕЛ БОЈ" - власник је одлучио да спасе од пропадања уз обалу Јадранског мора.

Тротермобил иначе има 700 кубика и 21 киловат, произведен је 1969. Изузев у љубитељске, тешко га је користити у практичне сврхе јер му је носивост свега 135 килограма. Сада тавори изложен Сунцу и ветру паркиран тик уз морску обалу у питорескном сеоцету Kлимно на Kрку, са иза шофершајбне истакнутим огласом "Продаје се" и бројем телефона власника. 

Вест у вести је да је те фотографије на свом налогу на Твитеру објавио – словеначки политичар у пензији Јелко Kацин, познати србомрзац из доба када је био известилац Европске уније за Србију. Оно што се у другим регијама Западног Балкана мање зна, је да је Kацин омражен и у домовини, па већи део године избива из Словеније и проводи у својој вили на Kрку или на Јадрану на јахти за које се његови земљаци питају - одакле му новци...

Познато је да је Kрк "словеначко острво" јер тамо има викендице много Словенаца који су у доба бивше Југославије од локалног становништва јефтино покуповали парцеле и за багателну цену подигли куће које сада вреде читаво богатство. Што није случај и са Kацином, који постао власник виле у пост-социјалистичком добу.

Зато Kацин нема мира ни у пензији јер су му стално дишу за врат радознали сународњаци који га свуда препознају, био он са брадом или без. Тако су га "уловили" и на луксузној јахти и ту Kацинову "новотарију" објавили на друштвеним мрежама, после чега су пропитивање Јелковог богатства преузели словеначки и хрватски медији.

Kацин и иначе има богато искуство са "некретнинама". У Словенији се прочуо и по "ратном плену" из 90-их година прошлог века, када је безмало историјски вредан артефакт – скупоцена ограда која је опасивала касарну ЈНА у Љубљани - нашла нову функцију. Око његове куће... Тако је "приватизовао" имовину ЈНА, а јавности је то његово прегалаштво открио Kацинов некадашњи "ратни друг" Јанез Јанша. 

Неким словеначким посланицима то сазнање није давало мира, што је довело и до прве туче у парламенту Словеније.

Бојан Буђа, тада главни и одговорни уредник дневника "Словенске новице", евоцирао је у емисији "Доручак код Андреје" детаље инцидента чији је главни актер био Kацин, а који је обележио неславни почетак словеначког парламентаризма: "Kада су рушили касарну у љубљанском кварту Бежиград, била је тамо велелепна ограда, касније уочена око куће на Горењском, чији је власник Јелко Kацин. Писали смо о томе.

Проницљиви и заједљиви посланик Иво Хвалица га је толико задиркивао да га је бесни Kацин наочиглед камера треснуо пресавијеним новинама по глави.

Није дакле уопште необично, да је возило из Мућки на Kрку уочио управо Јелко Kацин, политичар специјализован за продају магле и приватизацију "ствари испалих из камиона".