Још један удар: У Европском парламенту покрећу албанско питање у централној Србији

Албанци са југа централне Србије наставили су кампању захтевања реципроцитета са правима Срба на КиМ, пише портал "КоССев".

Након покретања питања Албанаца који живе у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу у америчком Конгресу и Сенату, па потом и Уједињеним нацијама, стиже најава обраћања и европским институцијама.

"Од сутра ћу, заједно са осталим члановима делегације из Прешевске долине, боравити у тродневној посети Бриселу како бих покренула питање Албанаца Прешева, Медвеђе и Бујановца у Европском парламенту и Савету Европе", написала је на Твитеру бивша председница општине Прешево и садашња саветница косовског премијера Аљбина Куртија, Ардита Синани.

Наводи да за три дана боравка планирају да реализују укупно 12 састанака са "највишим лидерима" Савета Европе и Европског парламента.

"Тежак положај албанске мањине у Србији и доследна дискриминација биће срж и главна тема ових изузетно важних састанака", поручила је.

Она такође тврди да би пут Србије ка ЕУ требало да буде условљен "остваривањем права" Албанаца, посебно у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац.

"Најдугорочније и најприкладније решење била би примена реципроцитета у правима Срба који живе на 'Косову' и Албанаца у Србији", истакла је Синани.

Албанци који живе у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу заправо већ месецима покушавају да решавање статуса Срба на КиМ повежу са статусом Албанаца у овим општинама.

Симетричан третман позиција

Иницијатива је уследила након све чешћих захтева Запада да Приштина формира ЗСО, коју су пратили захтеви косовског премијера да се доделе реципрочна права Албанцима на југу Србије, али и наводи о интернационализацији албанског питања.

Представници Албанаца у Србији изјављивали су потом да питање мањина улази у нову фазу на Балкану, која је "добра за симетричан третман позиција".

Марта месеца уследила је и дипломатска посета делегације Албанаца Сједињеним Америчким Државама, након које су саопштили да су добили гаранције ове земље за подршку питању Албанаца у Србији.

Уједно су критиковали изасланика ЕУ Мирослава Лајчака због тога што се састаје са Српском листом, али не и са њима, тражећи и од њега да се у процес дијалога Београда и Приштине укључи питање Албанаца на југу Србије.

Крајем марта, међутим, амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил, поручио је да дијалог Београда и Приштине не предвиђа реципроцитет статуса, односно да се бриселски дијалог не тиче питања мањина у Србији. Са друге стране, најавио је да ће са Вучићем да разговара о положају Албанаца.

Уочи одласка албанске делегације у Брисел такође су и приштински званичници слали поруке о дискриминацији Албанаца на југу Србије, подсећа "КоССев". Њима су претходили наводи о хапшењу директора Дома културе у Бујановцу Јетона Исмаила, због тога што је наводно дозволио позоришну представу коју финансирају косовске институције.

Више јавно тужилаштво у Врању демантовало је ове наводе, наглашавајући да су само испитали Исмаила, као и Весели Ганија, продуцента филмова, а због пријаве да је у овом Дому културе планирано јавно приказивање краткометражних филмова за које постоје основи сумња да се у њима заговара и подстиче дискриминација, мржња због припадања односно неприпадања некој раси, вери и етничкој групи.