Генерал Владимир Лазаревић за РТ Балкан: Како су Руси дошли на приштински аеродром "Слатина"

Известили су ме да је руски конвој из састава Сфора из Тузле добио наредбу да се упути на Косово и Метохију, и то у област аеродрома "Слатина", што је за мене тада била лепа, скоро нестварна вест, каже за РТ Балкан генерал Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса.

"Руси долазе, помислио сам. То је била једна лепа вест, а они су били једини на које смо могли да рачунамо, будући да нас је читав НАТО са својим сателитима из окружења злочиначки напао и бесомучно бомбардовао 78 дана", указује генерал Лазаревић.

Јунски дани посвећени су догађајима од пре 24 године када су вођени разговори за "постизање примирја" како су га, према речима ратног команданта Приштинског корпуса, крстили НАТО агресори.

"Наше измештање са простора КиМ била је војно-политичка одлука: да се српске снаге безбедности изместе, да би дошле снаге под заставом Кфора, што је био договор у оквиру Кумановског споразума између њихових представника и наше земље. Након тога, 10. јуна је донета и Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је 'проширила' Кумановски споразум у смислу регулисања политичких, општих и друштвених прилика на КиМ. Снаге Кфора имале су задатак да обезбеде мир тамошњем становништву, да разоружају терористичку УЧК и да створе услове Унмику за нормално функционисање друштвено-политичког живота", наводи генерал Лазаревић.

Српски народ на КиМ Русе дочекао цвећем

Према његовим речима, сазнање да руске снаге из састава Сфора долазе на КиМ било је толико лепо, да је било готово нестварно. 

"Наше снаге још увек су обезбеђивале простор КиМ и биле главне у рејону 'Слатине', драго нам је било да Руси долазе да преузму обезбеђивање овог простора. Послао сам представнике из команде корпуса да са командантом бригаде створе услове да се разместе снаге руског контигента. Радовало се и наше становништво на Косову и Метохији. Улазак конвоја руских снага мештани су пратили цвећем, пожелели су им топлу добродишлицу", присећа се Лазаревић и додаје да нису сви на КиМ били одушевљени што су Руси дошли:

"Међутим, њихов долазак је изазвао оштро реаговање британских снага, које су у расподели имале задатак да попуне тај простор када га ми напустимо. Руси су дошли први, чак имам информацију да је претио и сукоб, па је генерал Џексон, који је за ту опасност знао, као и многи други учесници, договорио с Русима да се и једни и други нађу у том ширем рејону аеродрома 'Слатина'".

Британски генерал Мајкл Џексон командант Кфора, тада добија од америчког генерала Веслија Кларка команданта снага НАТО-а у Европи, наређење да на силу савлада Русе. Џексон на то изговара историјску реченицу: "Нећу да будем кривац за почетак трећег светског рата".

Руски војници нису се дуго задржали на Косову и Метохији, каже Лазаревић, "да ли због игнорантског односа државног руководства према њиховим снагама или због НАТО-а, који је био носећи стуб снага Кфора, иако тада није званично био носилац мировне мисије".

"Нажалост, та мисија око ангажовања руског контигента на објекту аеродрома није довела до тога да тај положај буде до краја под њиховим надзором. Сам аеродром је изузетно значајан положај, јер је био и цивилни и војни. Све након тога довело је до непоштовања Резолуције 1244 СБ УН јер нису разоружани припадници терористичке УЧК, већ су пресвучени у некакве 'безбедносне снаге', Србима је живот потпуно постао неподношљив, а није било говора о нормалном функционисању и поштовању људских права, а камоли о друштвено-политичком животу", истиче Лазаревић.

"Сигурно би било другачије, боље по Србе, да су Руси остали. Над нашим грађанима на КиМ се иживљавају последњих готово четврт века, а све то иде на душу НАТО-у, Кфору и Савету безбедности, јер тамо где би били размештени Руси - макар би грађани мирно живели, не би били у константном страху", закључио је саговорник РТ Балкан.

Претходница руског одреда стигла је на аеродром "Слатина" рано ујутро 12. јуна 1999. године. Руси нису добили зону одговорности, али су зато одважним потезом успоставили контролу над најважнијим објектом у покрајини.

Били су у саставу Кфора све до пролећа 2003. године, кад је у Москви донета одлука о повлачењу војника из мисија на просторима бивше Југославије.

Владимир Путин је у време НАТО агресије био шеф Федералне службе безбедности (ФСБ). Према писању "Политике", акцијом на КиМ управљано је из кабинета Бориса Јељцина и Путина па су тадашњи председник Русије и његов наследник у знак сећања на ту акцију добили две специјалне медаље од сребра. Трећа се чува у Музеју оружаних снага Русије.

Посебно израђене медаље "Учесник марша 12. јуна 1999. Босна–Косово" добило је 250 непосредних учесника, као и 93 планера и логистичара ове операције.

О тој акцији је снимљен и филм "Балканска међа", који је уметничко виђење тог догађаја, а у њему је једну од главних улога играо Милош Биковић. Он је имао прилику да разговара с председником Русије Путином, који му је наговестио своје учешће у догађајима на "Слатини" у јуну 1999. године.