"Цивилна одбрана" на северу Косова: Зашто угашени и интегрисани систем плаши Приштину?

Седам година након гашења "Цивилне одбране" на северу Косова по основу Бриселског споразума, припадници те организације активирали су се 29. маја у Звечану, ранивши десетине војника Кфора, тврди "Албанијан пост".

Након јучерашњег хапшења Милуна Миленковића званог Луне у Косовској Митровици, министар унутрашњих послова тзв. Косова Џељаљ Свечља изјавио је да је осумњичени био један од вођа "криминалне организације 'Цивилна одбрана' и вођа криминалних група које су годинама терорисале грађане, као и да је био главни организатор напада на снаге Кфора и косовску полицију у Звечану".

Додаје се и да је осумњичени Миленковић, заједно са другима, организовао нападе ручним бомбама на објекте општинских изборних комисија и на службенике ЦИК-а.

"Они ('Цивилна одбрана') функционишу као паравојна структура, јер су добро обучени у Рашкој у Србији од стране инструктора полицијских снага Србије, а на 'Косову' делују као структурисана организација којом командује Србија", каже за "Албанијан пост" бивши командант тзв. Косовских безбедносних снага Кадри Кастрати.

Он је уверен да су припадници "Цивилне одбране" учествовали у нападима на војнике Кфора у Звечану и инсистира да они буду ухапшени.

БИА, Милан Радоичић и ноћно патролирање

Портал подсећа да су 2016. године 483 припадника "Цивилне одбране" интегрисана у приштинске институције.

Али бивши директор косовске полиције Шеремет Ахмети оцењује за "Албанијан пост" да је "њихова интеграција у косовске институције била грешка".

"У периоду када се то дешавало нисам био директор, али сам се противио, јер се нисам слагао са тим да структуре МУП-а Србије прелазе у полицију. Њихова интеграција је била грешка, нисам то прихватао ни под каквим условима, јер су они део криминалних структура Србије", поручио је Ахмети.

Почетком априла ове године, Косовска обавештајна агенција саопштила је да у српској војној бази у Рашкој две групе наводно изводе обуку за дестабилизацију Севера и то уочи ванредних избора у четири општине на северу Косова, преноси портал.

Додаје се да су на том подручју "у близини границе са 'Косовом', припадници такозване организације 'Цивилне одбране' обучавани у гађању и тактици".

Професор криминологије Фатмир Чолаку тврди да су овим структурама увек управљали Београд и српска обавештајна служба.

"'Цивилна одбрана' се координира са Безбедносно-информативном агенцијом и Владом Србије и та координација иде хоризонтално и вертикално у смислу остваривања циљева које имају. У нападима на припаднике Кфора 29. маја учествовали су припадници 'Цивилне одбране'", поновио је Чолаку за "Албанијан пост". 

Он је, како каже, уверен, да је на челу те формације Милан Радоичић, потпредседник Српске листе.

Портал је прошле године писао да паравојна организација на северу Косова, која се негде појављује и под називом "Северна бригада", има око 300 добро наоружаних припадника. 

"Њихова просечна старост је око 30 година, а већ су почели да патролирају одређеним подручјима. Патролирање се обавља углавном ноћу", наводи се у тексту. 

Тврди се и да их обавештајни извештаји описују као акутну претњу за безбедност и ред на "Косову".

За неке од њих се сматра да нису пореклом са "Косова", већ да су дошли из Србије, можда чак и из Републике Српске, пише "Албанијан пост".

Интеграција "Цивилне заштите" 

На платформи "Дијалог инфо" коју води и одржава Балканска група за истраживање политика (БПРГ) - невладина организација са седиштем у Приштини - подсећа се да је за многе Србе са севера Косова цивилна заштита представљала механизам организованог хитног деловања за случај ванредних ситуација и опасности.

Ипак, у складу са Бриселским споразумом и Споразумом о интеграцији цивилне заштите из 2015. године, Србија је распустила цивилну заштиту и пензионисала њене припаднике до априла 2015, а у августу су Еулексу предате опрема и униформе, а затим пребачене у Србију. 

Кандидати (бивши припадници "Цивилне заштите") су морали да испуне одређене критеријуме како би се интегрисали у приштинске институције, а један од њих био је "да прођу безбедносну контролу коју спроводе косовска полиција и Еулекс".

"Све у свему, можемо рећи да је интеграција 'Цивилне заштите' допринела побољшању безбедносне ситуације на северу Косова", наводи "Дијалог инфо".

Колико вреде ЕУ и НАТО гаранције

"Цивилна заштита" на северу Косова представљала је много више од описаног називом, навео је 2018. године аналитичар Драгомир Анђелковић у ауторском тексту за "Вечерње новости". Он је оценио да се радило о "свестраном оквиру за организовање и мобилизацију тамошњих Срба у циљу одбране од албанске агресије", те да се тај систем показао делотворним када је агресија према северу Косова почела 2011.

"Он (систем цивилне одбране) није деинсталиран због изворног Бриселског споразума, већ накнадно, услед лоше процене наших официјелних структура да гаранције ЕУ и НАТО вреде", истакао је Анђелковић.

Уместо да спрече упад албанских хорди, наставља Анђелковић, наши лажни западни пријатељи су га логистички подржали. Он додаје да је рационална одлука да Срби сами формирају Заједницу српских општина, али да, ипак, није довољна.

"На северу Косова, где је то могуће, то мора да подразумева и брзу обнову свеобухватне цивилне заштите. Са њом локални Срби, подржани од стране Србије, и те како могу да спрече покушаје окупације севера Косова. Без ње ће Србија директно морати да се супротстави новој 'Олуји'. То је много ризичније, а и неизвесно је да ли би стварно било храбрости да се таква одлука донесе уз могућност да доведе до сукоба са НАТО. Зато се хитно вратимо опробаној а нерационално запостављеној индиректној методологији одбране", навео је Анђелковић.