Анализа "Гласа Америке": Како без Срба саставити Владу Црне Горе
Након председничких избора, на којима је победио кандидат "Европе сад" Јаков Милатовић, изборна листа тог покрета на челу са Милојком Спајићем освојила је највише гласова и на изборима одржаним у недељу.
Ипак, за аналитичаре са којима је разговарао Глас Америке, "Европа сад" је подбацила будући да су остварили слабији резултат од очекиваног, што значи да ће морати да формирају коалициону владу.
За Пола Мекартија, директора за Европу у Међународном републиканском институту, резултати избора су били очекивани иако су постојала очекивања да "Европа сад" може да добије и више гласова.
"Да би се на тај начин могла избећи коалиција која би обухватала коалицију 'За будућност Црне Горе', чему су се мислим надале европске престонице и Вашингтон. Биће веома тешко саставити коалицију, али не и немогуће... Остаје да се види да ли ће им бити потребна 'За будућност Црне Горе' као коалициони партнер, или ће саставити коалицију која би обухватала Демократе и УРА-у и мањинске партије, како би се такође избегла и коалиција са ДПС-ом, за коју је и Европа сад ставила до знања да жели да избегне", истиче Мекарти.
Листу "За будућност Црне Горе" чине странке Демократског фронта (ДФ), без Покрета за промене. Амерички званичници раније су наводили да ДФ не сматрају партнером због ставова о тзв. Косову, Русији и НАТО-у, подсећа Глас Америке.
Спајић је после избора најавио формирање проевропске владе, али без ДПС-а и УРА-е. Са лидером УРА-е и премијером у техничком мандату Дританом Абазовићем, уочи избора је размењивао оптужбе за везе са "крипто краљем" До Квоном, ухапшеним крајем марта у Црној Гори.
"Милојку Спајићу се у овом тренутку маневарски простор изузетно сужава... Њему је итекако јасно да никаквих концентрационих, мањинских, експертских влада неће бити. Овде ће се радити искључиво о политичком договору и с ким је он спреман да га постигне. Ми видимо да је 'Европа сад' у ствари пред тешким изазовом и они морају да одрже унутарпартијске консултације. Дакле они нису имали план, нису имали стратегију, они ће сада да је развију и много ће чинилаца утицати ван партије да се донесе коначна одлука", сматра Синиша Вуковић, професор на Школи за напредне међународне студије (САИС) Универзитета Џонс Хопкинс у Вашингтону.
Уз оцену да Спајић и Милатовић не деле мишљење о томе с ким и на који начин треба сарађивати, он подсећа и да су новог црногорског председника на изборима подржале странке које су "или неприхватљиве западним партнерима или само Спајићу".
Мекарти наглашава да је од интерних разлика у "Европи сад" важније то како ће се саставити коалиција без листе "За будућност Црне Горе" и без Демократске партије социјалиста.
"То ће бити прилично тешко, нарочито имајући у виду догађаје прошле недеље када је премијер у техничком мандату и лидер УРА-е Дритан Абазовић изнео оптужбе о илегалном финансирању 'Европе сад' од стране ухапшеног оснивача криптовалуте... Чињеница да је Абазовић изнео те оптужбе пред изборе ће веома отежати ствари", каже Мекарти.
Мекарти наводи да би најбоља опција била да у парламенту већину формирају "Европа сад", Демократе, УРА и мањинске странке. Вуковић међутим верује да би, хипотетички, једина стабилна влада, са довољном већином да доноси тешке одлуке, била састављена од "Европе сад" и ДПС-а, за шта ипак оцењује да се за сада чини немогућом опцијом.
Западним партнерима је стабилност на првом месту, наглашава Синиша Вуковић, док Мекарти поручује да Запад жели стабилну, проевропску владу и верује да је главни приоритет Брисела и Вашингтона придруживање Црне Горе Европској унији.
Упозорава да би Москва била "веома заинтересована да се формира веома крхка коалициона влада којом би било лако манипулисати": "Русија би желела коалицију која не би трајала дуго и у којој би се чули проруски гласови".
Синиша Вуковић тврди да Србија и Русија већ утичу на политичке одлуке у Црној Гори у многој већој мери него што се то мисли и да не треба само гледати како ће се Запад односити према одлукама Милојка Спајића.
"Ја мислим да ће у овом тренутку, барем краткорочно, Спајић успети да избалансира та очекивања Истока и Запада. Он ће рећи оно што Запад очекује од њега, а истовремено ће урадити оно што се од њега очекује са Истока. Он још увек има довољно маневарског простора да на неки начин задовољи обе стране. Међутим, велика је разлика колико је то одрживо дугорочно", рекао је Вуковић.
Мекарти је оптимиста да ће Црна Гора наставити прозападним путем.
"Нема алтернативе том путу. Постоји део популације који ствари посматра другачије, који је више оријентисан ка Београду и Србији. Међутим, они нису већина у Црној Гори. Њихов глас ће се чути у политичком процесу, али ће било какво противљење надмашити већинско становништво које жели да се Црна Гора креће у прозападном смеру", закључује директор за Европу у Међународном републиканском институту.