Процес тражења несталих Срба заустављен у Сарајеву

Од формирања Института за нестала лица БиХ све је мање идентификованих лица српске националности, а ако се настави с доскорашњом праксом, ни у наредних сто година неће бити пронађени посмртни остаци свих Срба страдалих у последњим ратним дешавањима у Босни и Херцеговини, истиче председница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Из те организације већ годинама указују на селективан однос према процесу тражења и то у корист бошњачке стране. То је, наводе, једини разлог због којег и после скоро три деценије нису пронађени ни ексхумирани посмртни остаци још 1.646 несталих војника и цивила српске националности.

"У последњих 15 година пронађено је и идентификовано само 58 несталих Срба", рекла је Исидора Граорац за "Политику" и додала да тај број нема везе с бројем раније пронађених (3.440 од 5.518, колико их је нестало), то јест до 2008, до када се судбином несталих Срба бавила само Комисија за тражење несталих лица Републике Српске.

У три спомен-костурнице (у Источном Сарајеву, Бањалуци и Невесињу) посмртни остаци 578 пронађених и ексхумираних особа чека на идентификацију.

У костурници у Источном Сарајеву почива с ознаком НН и 170 српских жртава, махом цивила, пронађених на ширем подручју Сарајева, једног од највећих стратишта српског народа.

Из Института за нестала лица БиХ негирају ове оптужбе, а у саопштењу које су објавили након разговора с америчким амбасадором у Сарајеву Мајклом Марфијем навели су да су њиховом заслугом пронађена 422 лица српске националности премда нису прецизирали када су ексхумирани и на основу чега тврде да се ради о Србима.

Ирена Граорац додаје да ће уз помоћ институција Републике Српске наставити да раде на оживљавању намерно заустављеног процеса тражења несталих Срба.

"Приоритет нам је да идентификујемо посмртне остатке који се налазе у спомен-костурницама. Истовремено, захтеваћемо да се што пре настави с тражењем преосталих Срба, за које се претпоставља да се налазе на подручју Федерације БиХ. Уколико не буде разумевања и спремности с друге стране, која је до сада деловала 'једнострано', остаје нам само да нађемо начин на који бисмо процес тражења могли да вратимо у надлежност Српске", закључила је Ирена Граорац за "Политику".