Србија припрема борачке споменице: Коначно признање за војнике из деведесетих

После 32 године од почетка грађанског рата у бившој Југославији, односно скоро четврт века од почетка сукоба на Косову и Метохији и НАТО агресије на СРЈ, борци, ратни војни инвалиди и породице палих бораца први пут ове године добиће "Борачку споменицу". Међутим, још није познато колико људи има право на одликовање јер се нисмо пребројали.

Влада Србије је, наиме, донела уредбу која ће ступити на снагу 7. априла, а национално признање установљено је предлогом Закона о правима бораца из 2020. године.

Генерални секретар Савеза удружења бораца Србије (СУБОС), пуковник у пензији Миленко Баљак, учесник борби у Вуковару са 40 година проведених у војној служби, каже за РТ Балкан да ова иницијатива значи сваком ратнику и да никад није касно за медаљу.

"То је знак да нас држава није заборавила. Она треба да се одужи свим браниоцима народа и земље, јер ни ми нисмо размишљали када смо се одазвали држави као професионални војници, добровољци, припадници војске и полиције, резервисти и обични младићи на служењу редовног војног рока", каже Баљак.

Додаје да је свако од њих уложио део себе да би се изборили за своју државу.

"Новац и помоћ оду, а ова врста признања остаје заувек као нека врста сатисфакције и породичног наслеђа", објашњава пуковник Баљак и наглашава да од "Борачке споменице" не би требало да буду изузети ни борци из Српске Крајине и Републике Српске који имају држављанство Србије.

Генерал Видосав Ковачевић, председник Савеза удружења народноослободилачких ратова Србије (СУБНОР) за РТ Балкан каже да "Борачка споменица" за њих представља морално и друштвено признање.

"Држава тренутно преко локалне самоуправе, месних и општинских јединица ради на регистрацији све три категорије бораца и ратних инвалида како бисмо се напокон пребројали. Затим би требало утврдити њихов социјални статус, ко има право на инвалидску легитимацију и борачки додатак, као и сва друга права која им припадају законом попут попуста на комуналне услуге, бесплатну или повлашћену вожњу у јавном локалном превозу, бесплатно паркирање, право деце на бесплатне уџбенике и друго", сматра Ковачевић и наглашава да смо на добром путу.

Баљак верује да имамо више од 300.000 особа који су преживели учесници ратова деведесетих, а Ковачевић верује да их је и више.

Према изјави бившег министра за рад, социјална и борачка питања Зорана Ђорђевића у тренутку доношења закона, у Србији је живело 114.000 бораца, укључујући и 8.500 ратних војних инвалида.

Историчар Чедомир Антић у изјави нашем порталу каже да овде није реч о правди ратова, него асоцијацији на првоборачке споменице.

"Власт погађа жеље малог човека. Не би ме чудило да уз беџ, у жељи за већом контролом, реше да деле и неки новац", поручује историчар.