Србија и Балкан

Више од 100 српских интелектуалаца потписало апел за заштиту светиња и верника УПЦ

Дешавања са свештеницима и верницима Украјинске православне цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор, поручују интелектуалци
Више од 100 српских интелектуалаца потписало апел за заштиту светиња и верника УПЦwww.globallookpress.com © Michael Kudryavtsev

Више од 100 српских интелектуалаца упутило је апел за заштиту светиња и верника Украјинске православне цркве, позивајући украјинске власти да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ.

Апел, који је потписало 109 српских интелектуалаца, преносимо у целости:

"Ми, представници академске заједнице, као и културни прегаоци Републике Србије и српских земаља, изражавамо дубоку забринутост због грубог кршења основних људских права у Украјини.

Пре свега, реч је о застрашујућем кршењу уставних норми и закона који гарантују слободу вероисповести.

Оно што се сада дешава са свештеницима и верницима Украјинске православне цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор.

Наиме, према подацима заштитника права грађана Украјине, до данас је преко 75 свештеника УПЦ и стотине чланова њихових парохија изложено различитим облицима репресије.

Осим спорадичних случајева паљења верских објекта, само у 2022. години, уз нескривену подршку власти, преотето је 250 храмова канонске Цркве. Ове године не само што је настављен него је и интензивиран тај тренд. Управо сада, они који подржавају тзв. ПЦУ (расколничка Православна црква Украјине), коју иначе не признаје 11 од 15 помесних православних цркава, отимају храмове у Хмељницкој, Черновицкој, Кијевској и другим областима Украјине. Свештеници и верници УПЦ изложени су најразличитијим видовима прогона. Њих не само што застрашују, него их и туку, муче, повређују, трују сузавцем. Подржаваоци 'ПЦУ', често уз асистенцију државних структура, не либе се да користе физичко насиље чак и против епископа УПЦ. Штавише, неке владике су, на основу невешто конструисаних, измишљених разлога, послати у затвор или су стављени под санкције. Ови и други подаци указују на то да је у току добро испланирано темељно уништавање целих епархија УПЦ.

Упоредо с тим, широм Украјине регионални и градски савети доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у њиховим регионима. У парламенту Украјине регистровани су предлози закона за забрану Цркве, а 15. маја 2023. године судска одлука је отворила могућност лишавања УПЦ њеног службеног назива и пренос њене имовине на друге конфесије. Украјинска држава не само што није вратила УПЦ имовину, која је бесправно одузета у совјетском периоду, него јој се данас одузима право на коришћење земљишних парцела на којима се налазе њене богомоље.

Имајући у виду да живимо у XXI веку, тешко је разумети како су многи у данашњој Украјини, па и у западним земљама, не само равнодушни него и сагласни са нечувеним прогоном верника УПЦ. У исти мах док се у савременом свету пропагирају најразличитија права, многи затварају очи за бол, сузе и крв милиона Украјинаца, који само желе да сачувају веру својих предака. Веру која нема везу са текућим ратом и политичким проблемима између Украјине и Русије.

Будући да је наша морална обавеза, као интелектуалаца, да дигнемо глас против неправде, против кршења људских права и нарушавања људског достојанства, позивамо власти Украјине да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ.

Такође молимо официјелни Кијев да обезбеди строго поштовање важећег украјинског законодавства и међународног права у погледу слободе савести и вероисповести.

Поред тога, обраћамо се европским институцијама, њеним организацијама за заштиту људских права, као и целокупној светској заједници са позивом да активно ступе у одбрану не само верских него и основних људских права чланова УПЦ. Позивамо их, пре свега, да на критичне тачке, тамо где је прогон већ на делу, пошаљу своје посматраче и помогну у брзом предузимању мера усмерених на прекид прогона и административног притиска на Украјинску Православну Цркву, њене свештенослужитеље и парохијане. На првом месту очувању јурисдикције УПЦ над Свето-Успенском Кијевско-печерском лавром и Свето-Успенском Почајевском лавром, које представљају велике светиње за цео Православни свет".

Потписници Апела за одбрану светиња и права верника УПЦ

  1. Академик САНУ Данило Баста
  2. Академик САНУ Светислав Божић
  3. Академик САНУ Јован Делић
  4. Академик САНУ Славенко Терзић
  5. Академик АНУРС Слободан Реметић
  6. Емир Кустурица
  7. Др Марјан Алексић
  8. Проф. др Слађана Алексић
  9. Др Биљана Анђелковић
  10. Проф. др Слободан Антонић
  11. Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић
  12. Проф. др Синиша Атлагић
  13. Данило Бећковић
  14. Проф. др Бошко Бојовић
  15. Проф. др Драгиша Бојовић
  16. Проф. др Павле Ботић
  17. Др Мирчета Вемић
  18. Др Жарко Војновић
  19. Мр Здравко Вокић
  20. Милена Вујовић
  21. Проф. др Огњен Вујовић
  22. Мр Ђорђе Вукадиновић
  23. Маринко Вучинић
  24. Др Мирјана Гочанин
  25. Проф. др Борислав Гроздић
  26. Др Милан Громовић
  27. Проф. др Ирина Деретић
  28. Споменка Деретић
  29. Др Владимир Димитријевић
  30. Мр Данијел Дојчиновић
  31. Др Душан Достанић
  32. Проф. др Татјана Дуроњић
  33. Проф. др Јован Б. Душанић
  34. Проф. др Александар Б. Ђикић
  35. Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого
  36. Др Горан Ђорђевић
  37. Слободан Ерић
  38. Проф. др Наташа Вујисић Живковић
  39. Никола Н. Живковић
  40. Ивана Жигон
  41. Др Мирослав Здравковић
  42. Божидар Зечевић
  43. Др Душан Илић
  44. Др Слободан Јанковић
  45. Горан М. Јанићијевић
  46. Љубомир Јапунџић
  47. Проф. др Јован Јањић
  48. Проф. др Зоран Јеротијевић
  49. Др Бојан Јовановић
  50. Проф. др Радојица Јовићевић
  51. Др Радован Калабић
  52. Стефан Каргановић
  53. Весна Капор
  54. Мр Драгана Керкез
  55. Проф. др Зоран Кинђић
  56. Проф. др Милош Ковић
  57. Доц. др Владимир Коларић
  58. Др Горан Комар
  59. Проф. др Ксенија Кончаревић
  60. Проф. др Часлав Копривица
  61. Проф. др Душан Крцуновић
  62. Мр Владимир Кршљанин
  63. Александар Лазић
  64. Др Ружица Левушкина
  65. Проф. др Александар Липковски
  66. Др Маринко Лолић
  67. Никола Маловић
  68. Љубомир Љуба Манасијевић
  69. Проф. др Биљана Марић
  70. Проф. др Весна Марковић
  71. Бранислав Матић
  72. Проф. др Александар Милановић
  73. Протојереј-ставрофор мр Бобан Миленковић
  74. Никола Милованчев
  75. Др Снежана Милојевић
  76. Проф. др Дејан Мировић
  77. Мирослав Цера Михаиловић
  78. Проф. др Радивоје Младеновић
  79. Др Софија Мојсић
  80. Проф. др Зорица Никитовић
  81. Доц. др Маја Павловић Шајтинац
  82. Проф. др Здравко Пено
  83. Проф. др Драго Перовић
  84. Проф. др Валентина Питулић
  85. Протојереј-ставрофор Јован Пламенац
  86. Проф. др Бранкица Поповић
  87. Протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић
  88. Прокопије Постоловић
  89. Проф. др Душан Пророковић
  90. Проф. др Митра Рељић
  91. Мр Радојка Реметић
  92. Проф. др Миливој Сребро
  93. Др Милун Стијовић
  94. Проф. др Рада Стијовић
  95. Др Ивица Тодоровић
  96. Мр Мирко Тољић
  97. Проф. др Мирко Сајловић
  98. Проф. др Слободан Самарџић
  99. Др Душан Симић
  100. Проф. др Добривоје Станојевић
  101. Слободан Стојичевић
  102. Др Владан Тријић
  103. Проф. др Срђа Трифковић
  104. Др Драган Хамовић
  105. Др Марија Цупара
  106. Проф. др Ђорђе Чантрак
  107. Проф. др Арсен Чаркић
  108. Проф. др Љиљана Чолић
  109. Проф. др Миладин М. Шеварлић
image