Србија и Балкан
РТ Балкан анализа пријавa на факултете: Зашто су Пољопривредни и Шумарски остали полупразни?
Млади ту не виде своју перспективу, у старту су осуђени на ниподаштавање и пропаст, закључак је некадашњeг саветника председника Привредне коморе Србије за пољопривреду
Највише слободних места за упис на факултете Универзитета у Београду у првом року у односу на број одобрених места ове године забележено је на Пољопривредном, Рударско-геолошком и Шумарском факултету.
За упис на Пољопривредни факултет број одобрених места износио је 790, број пријављених 369, што значи да је остало слободно још 421 место.
Када је реч о установи која образује стручњаке за геологију и рударство, број одобрених места био је 316, пријавило се 116, а остало неупражњених 200.
На Шумарском факултету од 340 одобрених, попунило се 148, а за пријаву је остало 192 слободна места.
Поред ова три факултета, најмање пријава било је на Факултету за физичку хемију 39/100, Физичком факултету 58/155 и Техничком факултету у Бору 79/240.
Такође, слободних места остало је и на Технолошко-металуршком (121), Православно-богословском факултету (104), Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (29), Учитељском (2), Географском факултету (30).
Са друге стране, међу најтраженијима ове године су Факултет организационих наука (ФОН), Стоматолошки, Медицински и Филолошки факултет.
Милош Турински, менаџер за односе с јавношћу компаније "Инфостуд", за РТ Балкан каже да ови резултати нису изненађење.
"Млади и њихови родитељи напокон су се опаметили, почели су да размишљају пет корака унапред. Пре него што одлуче шта ће студирати, воде се шта је профитабилно и где ће моћи да се запосле. Тако је слаб одзив за одређене профиле, попут професора, правника и економиста, пре свега јер су лоши услови у просвети, или нема слободних места на тржишту рада", објашњава Турински.
Наш саговорник наводи да ФОН, Машински факултет и Електротехнички, прате трендове и да су курикулуми тих факултета озбиљни и модерни, па не чуди што годинама влада велика потражња за њихов упис, а касније и за запослење.
"Медицина, стоматологија и фармација такође су тражене гране, пре свега јер се после завршених студија лако проналази посао у иностранству, али и отвара приватна пракса и бизнис", објашњава менаџер "Инфостуда".
Некадашњи саветник председника Привредне коморе Србије за пољопривреду Војислав Станковић за РТ Балкан поручује да актуелна ситуација у домаћој пољопривреди, могућности државе и глобално стање у аграру, нису атрактивни за младе.
"Пољопривредни факултет није лак, изискује доста времена и знања, технологија брзо напредује, а ми смо према резултатима анализе употребе захтевне агротехнике на 91. месту, после Сомалије и Авганистана, по коришћењу хемије, ђубрива, наводњавања, инфраструктуре итд. Држава не води бригу о сељаку, не бави се демографским променама и обезбеђивањем подмлатка у пољопривреди, а пољопривредна грана више није као 90-их, основни стуб одржања српства и Србије. Млади ту не виде своју перспективу, у старту су осуђени на ниподаштавање и пропаст", закључак је нашег саговорника.
Влада Србије донела је раније одлуку да у академској 2023/24. години у прву годину студијских програма основних струковних, основних академских и интегрисаних студија на државним универзитетима и факултетима у њиховом саставу, на терет буџета буду уписана 17.822 студента на нивоу целе земље.
За први круг уписа ове године се пријавило 18.088 кандидата.
О трошку државе у прву годину студијских програма мастер академских студија може се уписати 6.618 студената, а на прву годину докторских академских студија њих 954. У односу на претходну годину, то је за 169 више. На струковне студије, из буџета, може се уписати 4.721 студент.
