Злодух прошлости: Ко оживљава идеју Хрватске православне цркве

Поново је крајем марта Министарство правде Републике Хрватске одбило да региструје "Хрватску православну цркву" (ХПЦ) као верску организацију, уз протест овог удружења из којег је поручено да треба "увести владавину права у демократској Хрватској како бисмо уздигли обновљену ХПЦ у њеном пуном сјају", али и Аустралско-хрватског конгреса који почетком априла пише премијеру Андреју Пленковићу да је право хрватског народа "да има своју властиту православну цркву".

Идеја, међутим, не умире, а ни труд око тога да се окупе Хрвати православци као у стара добра времена: као 1942. године у Независној држави Хрватској када је на иницијативу Анте Павелића формирана Хрватска православна црква. Уз огањ и мач који су се сручили на Српску православну цркву и њене вернике.

Иако је на челу данашње ХПЦ Бугарин који се позива на томос о аутокефалности који је, каже, добио из Париза, а којем право "достојанства" оспорава Хрват који тврди да канонско наслеђе црпи из Белоруске православне цркве са седиштем у Сао Паулу, док обојицу депласира времешни идејни творац обнове ХПЦ, не треба занемарити позадину овог летећег циркуса.

Према попису из 2011. године готово 17.000 људи изјаснили су се као Хрвати православне вере, а број је, ако је веровати проценама, од тада порастао. Према неким наводима достигао је око 30.000 људи.

Историчар Александар Раковић из Института за новију историју Србије каже да ће притисака  за обнављање ХПЦ бити и даље, али да мисли да их у догледној будућности хрватска држава неће озаконити.

"Хрватска држава гарантује Српској православној цркви целовитост, СПЦ има потписан Темељни уговор са њом, а постоје гаранције које је дао још тадашњи председник Иво Јосиповић да никакво обнављање тзв. ХПЦ не долази у обзир јер је реч о злочиначкој творевини из Другог светског рата. Иако ће бити тих усташких притисака и даље, мислим да хрватска држава бар у догледној будућности неће ићи у ту непотребну авантуру", каже Раковић за РТ Балкан.

То не значи, међутим, да ће се од идеје обнове цркве из најцрњег времена НДХ одустати.

"Њихова намера је да расточе СПЦ, да преузму њену имовину и амнестирају усташку државу за злочине у Другом светском рату. То је исти пакет као и канонизација Алојзија Степинца. На тај начин желе да релативизују злочиначку историју НДХ, оперу своју врло прљаву биографију коју имају у Другом светском рату", напомиње Раковић.

Он истиче да је заговорницима идеје обнове ХПЦ много важније то прање биографије и релативизација злочина НДХ од преузимања имовине СПЦ.

Саму организацију, у којој су се својевремено потезали православни адути из "традиционалних" центара православља попут Париза или Сао Паола, он описује као крајње неозбиљну структуру. Али…

"Што се тиче Бугарина, њега је у Хрватској инсталирао пензионисани део круга око загребачког надбискупа Јосипа Бозанића (који је сада такође у пензији, прим.аут). Постоји и одвојено крило истоветне организације, они су се нешто између себе посвађали. Сами по себи они су крајње неозбиљна структура, али ако црква у Хрвата, макар и преко тих пензионисаних кадрова или неких других, њих јаче подржи, онда то постаје опасно", упозорава Раковић.

Два пуцња Благоја Јововића у Анту Павелића: Тајна откривена под Острогом

Он истиче да ни тврда струја Католичке цркве у Хрватској није више утицајна као некада, нарочито у време када је на челу цркве био папа Јован Павле Други. Ствари су се промениле са папом Франциском који није ставио потпис на канонизацију загребачког надбискупа из доба НДХ Алојзија Степинца.

"Са овом папом њима не иде како су се надали, али ће они радити да одрже ту идеју живом и да чекају неко, како они мисле, за њих боље време", напомиње Раковић.

Ових дана, иначе, ХПЦ позива своје поштоваоце да се придруже 30. јуна молитвама за "свете мученике ХПЦ" и литургији у њиховој цркви у Загребу, након које ће бити постављање венаца и паљење свећа на кенотафу православних мученика на гробљу Мирошевац.

На челу изворне, Павелићеве ХПЦ био је "патријарх" Гермоген који је због веза са властима НДХ и Хрватском православном црквом осуђен од стране суда Руске православне цркве, а због кршења права Српске патријаршије протеран из Сабора Руске заграничне цркве уз забрану богослужења. Пресудом комуниста 1945. године је стрељан.

"Ту су били разни људи попут Секуле Дрљевића којег он такође сматрају својим, а кога су четници ликвидирали у Аустрији. Дрљевић је био један од важних људи за стварање ХПЦ", наглашава Раковић.

Међу објавама ХПЦ некако се посебно издваја она у којој се пише о "хрватским косовским биткама" и о томе како је хрватски краљ, а ко други, Твртко Котроманић на Косову пољу 1389. године, а кад друго, храбро изашао на мегдан војсци турског султана Мурата. Док је кнез Лазар ту био присутан са мањом четом војника као вазал краља Твртка.

Цела поставка била би урнебесно смешна да се не ради о држави која је као сопствени национални мотив за кованицу евра изабрала лик Николе Тесле.