Пропети лавови на италијанској свили за српског светог кнеза: 3Д модел Лазареве одоре (ВИДЕО)

Улица кнеза Лазара број 16 у Београду има посебно место у остваривању данашње замисли да се највреднији експонат Музеја Српске православне цркве представи публици реконструисан и у три димензије.

Поводом данашњег празника, Видовдана, стручњаци музеја урадили су ЗД модел свечане одоре светог кнеза Лазара – комада националне историје непроцењиве вредности који је од разарања, смрти и похара Другог светског рата био склоњен у приватни стан професора Душана Глумца. На адреси која је носила име српског кнеза и светитеља страдалог у Косовској бици 1389. године.

Из манастира Раваница, где је првобитно сахрањен, кивот с моштима светог кнеза Лазара током Велике сеобе пред Арсенијем Трећим Чарнојевићем 1690. године пренет је прво у Сент Андреју, па у манастир Врдник на Фрушкој Гори.

Ту је за одору израђен посебан кивот, који се, уз онај у којем су почивале мошти светитеља, чувао у фрушкогорској светињи која је у међувремену прозвана Сремска Раваница. По избијању Другог светског рата, обе реликвије измештене су због безбедности, мошти у манастир Бешеново, па у Београд, а одора у приватни стан професора Глумца који је проучавао реликвије Врдника и који је у тајности чувао током ратних година и Похвалу кнезу Лазару монахиње Јефимије, покров за одсечену Лазареву главу.

Професор је у мају 1944. године вратио Лазареву одору врдничком игуману Лонгину, он је предао српској Патријаршији, после чега су и одора и покров похрањени у Музеју СПЦ, где се и данас налазе.

У свечаној одори од скупоцене италијанске свиле свети кнез Лазар био је сахрањен, а постојала су народна предања да је носио и у Косовском боју. Заменик управника Музеја СПЦ историчарка уметности Миљана Матић каже, међутим, да је ова верзија приче мало вероватна.

"Иако имамо врло мало поузданих извора из тог периода, готово је извесно да такав одевни предмет није могао да буде ношен у јеку боја. Можда је свети кнез Лазар имао уз себе, за потребе сусрета са неким дипломатама, на пример, али и о томе можемо само да нагађамо", каже Миљана Матић за РТ Балкан.

Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука, а свилени материјал потиче из треће четвртине 14. века, пре Косовске битке. Како објашњавају у Музеју СПЦ, ову свилу носиле су папе и богата властела, а многи светитељи широм Европе били су сахрањивани у њој.

На једном од најскупоценијих комада одеће које је поседовао српски кнез Лазар, с предње стране било је нашивено 41 дугме, постојало је и девет дугмади дуж рукава, а на самој одори били су пришивени бисери. Одећа, међутим, има јединствени печат свог наручиоца.

"Текстура и тканина има одлике радионице из италијанског града Лука. Међутим, извесно је да се свети кнез Лазар одлучио да она има пропете лавове као мотив, да је његова одлука била да тај мотив мора да преовлађује. На самој одежди се виде и ждралови и специфична флорална форма“, истиче Матић.

Завршни печат аутентичности, како додаје, су дугмад на којима је шлем са волујским роговима.

"Такав шлем је он имао на свом печатном прстену и на сопственом општем печату који је недавно нађен на Руднику. Он се налази и на припрати манастира Хиландара чији је кнез Лазар ктитор. Сигурно је он желео ове хералдичке симболе који ће дати потпис аутентичности да је то апсолутно његова одора", наводи наша саговорница.

Одора је првобитно била порфирна (црвена), њена боја данас је избледела и добила беж основни тон, а бисери са ње су поскидани. Такође, верници су деценијама са ње узимали фрагменте, па је она оштећена, али и даље представља експонат велике вредности.

Данас је сама одора са оштећењима дугачка 142 центиметара, али о висини српског кнеза не сведочи нам много. Како напомиње Миљана Матић, није извесно да ли је одора била њеном власнику до чланака или до колена.

"Вероватно је да он није био човек изузетне висине, али је био корпулентне грађе", додаје Матић.

Због шест векова дуге и узбудљиве историје овог експоната, како наводе у Музеју СПЦ, почело се са пројектом дигиталне реконструкције одоре кнеза Лазара чим су се за то стекли услови.

Графичка реконструкција која је изведена у музеју 2020. и 2021. године показала је да је прави крој одоре кнеза Лазара контуш, широка хаљина која се носила у Моравској Србији за време династија Лазаревића и Бранковића. Сашивена је од шеснаест клинастих комада свиленог броката, некада је имала дуге рукаве, сужене до лаката, а бордура је извезена златним концем.