Снежана Пауновић у "Релативизацији": Време ће брзо показати ко храни Куртијеву агресију

У 32. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с потпредседницом Скупштине Србије и председницом посланичког клуба Социјалистичке партије Србије (СПС) Снежаном Пауновић, родом из Пећи, одакле је отишла 1999. по повлачењу српске војске и полиције, када су терористичке групације с оне стране Кошара несметано ушле у град у пратњи или испред припадника Кфора, и почеле с хајком на малобројне преостале Србе.

"Одлазили смо у колонама, покупили смо кесе и изашли закључавши врата за собом с уверењем да ћемо се вратити. Мој покојни отац нас је дуго убеђивао да треба да остане, против чега смо били сви јер смо знали шта ће уследити. Нажалост, озбиљан проценат оних који су остали више није међу живима, за неке се и не зна шта им се догодило, мало је оних које је Кфор успео да склони у Патријаршију и оних који су сами успели да стигну до ње", каже на почетку разговора Снежана Пауновић.

Породица је отишла у Беране, одакле после нешто више од годину дана, када је постало јасно да нема ништа од повратка, пошто су они који су покушали тако сами себи пресудили, одлазе у близину Гроцке где им пријатељи уступају викендицу на коришћење.

"Нада последња умире. Ако ме и данас питате, ја ћу рећи да ћу се пре или касније вратити упркос томе што ме тамо не желе. Још имам пребивалиште у Пећи и нећу га променити. Албанци вас уопште не виде као део те приче, као да никада нисте били ту. Наша миграција је по централној Србији и мало њих у Црној Гори, то су људи којима ће морати да се баве. У Пећи је живело минимум 30.000 Срба", додаје саговорница Љиљане Смајловић.

Увек је постојала тежња да се КиМ етнички очисти од Срба

Коментаришући садашњу ситуацију на северу КиМ, подсетила је да у српској јужној покрајини никад није било добро, те да је то на Метохији било видљиво откад зна за себе. Никад није престао притисак да се Срби натерају да оду с тог простора. Све је почело много пре 1981. године, која јој је остала у сећању пошто јој је тад брат од тетке с још неким другарима добио озбиљне батине јер је носио српску ношњу по завршетку школске приредбе.

"Страшне су се ствари дешавале, увек је постојала тежња да се КиМ етнички очисти. Сад је грозно, грозно је било 2004, сетите се само погрома. Овај притисак сада је интензиван, чини ми се никад интензивнији, с амбицијом, коју стално истичем, стварања 'Велике Албаније' као њиховог финалног концепта", прецизира Пауновићева, те подсећа да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти имао листу и на албанским изборима.

"Његова тежња није локалног карактера и не односи се само на Косово и Метохију. Он себе види као лидера свих Албанаца региона и ово што сад ради, нажалост преко Срба на северу КиМ, јесте позиционирање управо за то, да се наметне као лидер те 'Велике Албаније' коју су очигледно у великој мери већ осмислили", истиче председница посланичког клуба СПС-а која већ неколико месеци није била на Космету јер је добила сигнале да је не желе јер је "рушитељ њиховог уставног поретка".

И она је, како каже, наивно поверовала да ће Курти бити рационалнији у односу на Рамуша Харадинаја јер нема проблематичну ратну прошлост. Међутим, он оваквим деловањем покушава да покаже да је "већи Рамуш од Рамуша, војног команданта".

"Данас су ме вратили на оно што сам одувек мислила – да је потпуно свеједно ко је лидер тзв. Косова. Њихов стратешки циљ је само један, и како год се звао тај који дође, он ће морати само то да ради, свако у свом времену онај задатак који треба да заврши. Аљбин Курти би данас на брзину да успе оно што нису успели ни ратни команданти, а то је да етнички очисти север КиМ", истиче Пауновићева.

Свеједно ко је лидер тзв. Косова – њихов циљ је увек исти

Још је важније, подвлачи она, што Куртијеву теорију спроводе сви, он је само најгласнији у томе.

"То што је он данас експонент не мења ситуацију да ће сутра неко други бити блажи од Куртија уколико такав налог не добије од Брисела и Вашингтона. Успели смо да покажемо да је Аљбин Курти или довољно безобразан да игнорише своје менторе, или његови ментори више нису његови ментори, него је нашао неке друге, или пак ми данас на Косову имамо сукоб ставова између Вашингтона, Берлина, Брисела, Лондона, Париза. Извесно је да сада сви они не мисле исто", појаснила је потпредседница српског парламента.

Саговорница Љиљане Смајловић истиче да је врло важно не насести на Куртијеве провокације јер је његов циљ да Србију увуче у рат.

"Али не у рат са собом, не би Курти ратовао са Србијом никада, већ у рат с Кфором. Оног тренутка када кренете у обрачун с Кфором, то је рат с Уједињеним нацијама, с НАТО-ом, легализовало би се све оно што се догодило од бомбардовања наовамо. Све је ово својеврсни притисак у односу на некога ко је мањи", прецизирала је Пауновићева.

Посебно је револтирана што се стално говори о угрожености територијалног интегритета и суверенитета Украјине, док Србију нико не помиње.

"То нису двоструки аршини, него принцип – може ми се, јачи сам, тако хоћу. Они који су нам бомбама тукли по деци сада брину о рату у Украјини. Трпела сам ту њихову неправду, она ме је и довела у Београд, рекла сам им то, али они само слегну раменима јер се ради о 'независној држави'", истакла је гошћа "Релативизације".

Иритирају је албанска слога и јединство када су у питању њихову национални интереси и насупрот њима – наша неслога и нејединство када је реч о нашим националним интересима.

"Ако престанемо да се политиком бавимо на начин да нам примарни циљ буде пет гласова више, можда ћемо доћи до заједничких закључака драгоцених за ову земљу", закључила је Снежана Пауновић.