Србија и Балкан

Обрад Стевановић у "Релативизацији": Откад Кфор штити Србе на КиМ, страдало их је више него у рату

"Пракса великих је да потпишете, а да онда они одлучују шта ће урадити а шта неће. Исто је сада са Заједницом српских општина. Ми користимо стратегију компромиса, а они присиљавања зато што су моћни“, истиче гост Љиљане Смајловић, један од потписника Кумановског споразума

У 29. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с генерал-потпуковником полиције Обрадом Стевановићем, једним од потписника Кумановског споразума, који многи описују као капитулацију, а поводом годишњице истог, те о томе како се десило да му је нестала ратна бележница чија се садржина појавила касније у Хашком трибуналу.

"Кумановски споразум се у теоријском и суштинском смислу никако не би могао назвати капитулацијом. Уговорне стране су међународне безбедносне снаге Уједињених нација с једне, и Влада Републике Србије и СР Југославије с друге стране. Споразум није потписан с агресором, па се не може рећи да смо се предали", истакао је Стевановић и додао да би се могло рећи и да се радило о привременом уступању суверенитета наше јужне покрајине Уједињеним нацијама, а не другој ратујућој страни, премда би се могло говорити и о привременој окупацији КиМ.

Генерал-потпуковник полиције осврнуо се и на околности које су претходиле потписивању споразума којим је окончана НАТО агресија на СР Југославију. Како каже, иако им је на терену деловало да могу да се боре с НАТО-ом, обавештајни подаци су говорили да им нестаје нафте, муниције и резервних делова за војску.

"Ми смо били свесни да рат мора да стане. Осим тога што нисмо имали савезнике, Русија и Кина у то време биле су апсолутно немоћне, и све што смо тражили – ништа нисмо добили, те што су последице бомбардовања незаустављиво расле, један од проблема је био што нисмо имали начин да обновимо материјалне војне ресурсе. Ми нисмо имали позицију какву данас има Украјина (у војној помоћи). Однос снага је био један према бесконачно. Причати о поразу и победи је непримерено у оваквом односу снага", рекао је Стевановић.

Поразна мисија Кфора

Први проблем, по његовим речима, настаје већ по потписивању споразума чије симболике нису били свесни – у контексту балканских ратова у Куманову је Косово враћено у састав Србије, а 1999. је поново отргнуто од Србије.

Наиме, снаге Кфора, које при томе носе ознаке НАТО-а иако по споразуму нису снаге Алијансе већ и других земаља које нису у том савезу, не штите становништво, не излазе на све договорене критичне тачке већ славе с терористима.

"Откад је КФОР постао одговоран за безбедност Срба на Косову и Метохији, страдало је више Срба него за време рата на КиМ, њихова мисија је поразна, али какви год да су, они су и даље главни гарант безбедности. Снаге УН не понашају се у складу са својим називом и суштином већ се понашају као снаге НАТО-а, а наше власти томе доприносе, јер кад год се појави проблем на КиМ, обраћамо се Бриселу, а не УН", изјавио је Стевановић, те додао да правно гледано постоји могућност да се руске снаге врате у састав Кфора.

"Пракса великих је да потпишете, а да онда они одлучују шта ће урадити а шта неће. Исто је сада са Заједницом српских општина. Ми наступамо са стратегијом компромиса, а они присиљавања зато што су моћни. Стратегија великог броја малих корака, тј. кувања жабе је примењена на нас и до сада је имала доста ефекта и врло је тешко зауставити је", истакао је Стевановић.

Ратни дневник у рукама Хашког трибунала

О нестанку његове ратне бележнице током преговарачког процеса а чији су се делови појавили на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу гост Љиљане Смајловић каже да су му је узеле српске безбедносне службе, што не држи за спорно, и да му је враћена три дана касније.

"Нисам могао да помислим да ће из једне важне институције моје земље тај документ – фабрикован компјутерски, с пребацивањем текста са стране на страну – бити достављен у лошој намери непријатељском тужилаштву", истакао је Стевановић, те додао да је у Хагу доказао, захваљујући нумерацији страна и непостојању веза између реченица, да је фризиран текст подметан Милошевићу (нема тела нема дела).

У Хагу је сведочио као сведок одбране у случају Милошевића и Френкија Симатовића, али ни о једном од догађаја за који су осуђени, а изненадила га је количина оригиналних докумената које је имало Тужилаштво.

"Очигледно је да су имали озбиљне инсајдере. Необјашњиво је да је тужилац Хашког трибунала могао лакше да добије документ од држављанина Србије који се терети за ратне злочине. То сам и ја доживео", директан је Стевановић.

Управо је на његовом сведочењу у Милошевићевом процесу пуштен језив снимак "Шкорпиона" који стрељају муслимане из Сребренице на Трнову а који касније није увршћен у званични доказни материјал, али у новој пресуди Јовици Станишићу пише да је то била јединица српске полиције.

"Одговорно тврдим да ниједна јединица ни на који начин није учествовала у освајачким намерама према другим државама током рата у Југославији, а истина је да смо били на њиховим територијама. Имао сам спорадичан контакт са 'Шкорпионима', некад намерно некад случајно, али је било врло јасно које су чије јединице. Све то време нисам претпоставио да су 'Шкорпиони' под командом било којег ресора Републике Србије", закључио је Стевановић.

image