Србија и Балкан

Пашалић: Тражићемо да се утврди да ли је извршена тортура над Србима на КиМ

Међународни Црвени Крст нам је рекао да је практично то однос билатерални између власти земље за које се сумња да је извршила тортуру или оних власти који су извршиле тортуру, каже Зоран Пашалић
Пашалић: Тражићемо да се утврди да ли је извршена тортура над Србима на КиМ© Tanjug/AP Photo/Bojan Slavkovic

Омбудсман Зоран Пашалић изјавио је данас да ће тражити да се утврди шта се заиста дешава на Косову и Метохији, односно да се утврди да ли је, како и на који начин извршена тортура над Србима и да се то спречи, као и да одговорни сносе адекватне санкције.

Пашалић је за РТС рекао да је врло изненађен нереаговањем институција које треба да се баве заштитом људских права и првенствено борбом против тортуре с обзиром на то да су, како је указао, реакције биле учесталије у неким другим ситуацијама, а да у овој ситуацији те реакције нема.

"Из тог разлога је институција Заштитника грађана реаговала и упутила дописе свим релевантним институцијама које се баве заштитом људских права и које се боре, да тако фигуративно кажем, против тортуре", нагласио је Пашалић.

Навео је да је прекршена декларација донета још 9. децембра 1975. о забрани мучења, а које се може назвати суровим.

"Ми смо ратификовали ту Конвенцију. То је оно што је наше полазиште. Члан један те конвенције говори шта је тортура. То је практично употреба силе којом се наноси бол психофизичке патње неком лицу које треба да дâ изјаву, односно да пружи неке информације или да призна или да упути на неко треће лице које је евентуално извршило неко кривично дело", рекао је Пашалић.

Навео је да су добили одговор од Међународног комитета Црвеног Крста и од ЦПТА, односно Комитета који се у оквиру Европске комисије бави заштитом од тортуре.

"Међународни Црвени Крст нам је рекао да је практично то однос билатерални између власти земље за које се сумња да је извршила тортуру или оних власти који су извршиле тортуру и ја сам због тога тражио билатерални састанак са њима да нам се објасни шта су они предузели, шта мисле да предузму, шта ће предузети да би се наши сународници на Косову и Метохији заштитили. Што се тиче самог ЦПТА, они су рекли да ће обавестити све чланице", рекао је Пашалић, додајући да су све европске земље практично учлањене у ту асоцијацију.

Пашалић је истакао да се Конвенција УН против тортуре свеобухватно односи на тортуру и да је, према том документу, без обзира на то какво је стање, да ли је у питању предратно стање, ратно стање, ванредно стање, тортура забрањена и да је свако онај ко спроводи тортуру одговоран, да мора престати и да је не сме спроводити.

Истакао је да га је запањило када је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти за скупштинском говорницом у Приштини прочитао имена Срба који су ухапшени или који ће бити ухапшени и рекао за која су кривична дела окривљени, а да нико није реаговао.

"То је мене запањило, с обзиром да је то оно што је основни правни постулат, а то је да неко док не буде осуђен за неко кривично дело не може бити за то одговоран. Значи та претпоставка невиности у овом случају апсолутно је прекршена. А нарочито и то да се изговарају имена јавно, да се читава јавност упознаје са тим. Па и то се може сматрати неким обликом притиска, можда не тортуром, али неким обликом притиска где ви обнародовањем имена неких лица, најављујући њихова хапшења, практично вршите притисак како на њих, тако и на све остале грађане Косова и Метохије, а свакако и на најближе сроднике тих лица", указао је Пашалић.

На питање шта је са организацијама за људска права у Србији, Пашалић је одговорио да не зна, с обзиром на то да је oмбудсман, како је навео, једини који се обратио и тражио помоћ да би та тортура била спречена.

Додао је да ће свакако разговарати са организацијама у Србији, јер ако се говори о свакој врсти тортуре, односно сумње на тортуру, а у овом случају се ћути - то је разлог за озбиљан разговор.

Пашалић је указао да институција Заштитника грађана нема могућност да провери шта се дешава.

"Ми морамо радити преко међународних институција и то је оно што успорава цели поступак. Оно што је нама битно, да реагујемо одмах и да они реагују одмах. Зато смо ми све оне састанке на којима тражимо информације, тражили да се обаве одмах и у врло кратком року. Обратили смо се на адресе европске институције омбудсмана, светске институције омбудсмана, међународне институције омбудсмана, медитеранске институције омбудсмана, Комитета за спречавање тортуре Европе, Света, Комитета Међународног Црвеног Крста и постоји још низ институција којима ћемо се обратити у наредним данима. Првенствено је Комитет Црвеног крста тај који треба да уради оно што је до њих", казао је Пашалић.

image