Свети Јован Шангајски: Пут руског босоногог београдског студента до светског духовника

После Првог светског рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке.

Тај Миша је постао епископ Шангаја, западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас Српска и Руска православна црква прослављају његов празник.

Јован, крштен као Михаило, Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски, завршио је Правни факултет, а по избијању Октобарске револуције борио се за цара, рањен је и остао хром.

Када су бољшевици тријумфовали, с породицом долази у Београд. Његов отац Борис Максимовић био је спрског порекла – у 18. веку је под најездом Турака отишао у Русију.

Јован је у српској престоници време проводио у Храму Свете Тројице, то јест Руској цркви, где је био прислужник у олтару, помагао је код богослужења. Уписао је Теолошки факултет 1925, исте године се  замонашио у Миљковом манастиру код Свилајнца узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском.

"Још док је студирао, да би могао да се издржава, продавао је, кажу, новине, разносио је млеко, и то је увек радио босоног, и лети и зими, по чему су га препознавали многи Београђани оног доба. Чак је и оно мало новца који би зарадио умео да раздели сиротињи, па је живео крајње аскетски", изјавио је својевремено иконописац Зоран Дабић.

Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу. Охридском епархијом тада је управљао владика Николај Велимировић.

Никад није спавао у постељи

Ђаци Богословије приметили су да отац Јован једе мало, само једном дневно, да се никада не љути и ноћи проводи клечећи пред иконом. Од дана када је постао монах Јован Шангајски никада није спавао у постељи. Последње четири деценије живота одлучио се на подвиг ноћног бденија и веома мало је спавао.

За епископа Руске заграничне цркве рукоположен је 1934, када одлази у Шангај, где оснива сиротиште које постаје дом за 3.500 деце. Веома су га погађале муке душевно оболелих, а остали су безбројни документи који говоре о томе да је помогао бројним смртно оболелим људима.

Владика је посебно је поштовао Светог Наума Охридског, јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. С његовом иконом је обилазио болнице и молио се за здравље болесника, откад потичу приче о његовим чудотворним исцелитељским моћима.

Када је дошао комунизам и у Кину, премештају га у Париз за архиепископа западноевропског. У француској престоници су га прозвали Јован Боси, јер је и даље често ишао бос.

Свети Јован Шангајски служио је Свету литургију, поред српског и руског, на француском и холандском језику од 1951. године у Паризу. Зна се да је служио и на старословенском, грчком, енглеском и кинеском језику.

Борац за правду и истину 

Потом, 1962, одлази у Сан Франциско, где је помагао при завршетку градње великог храма – Саборне цркве посвећене Пресветој Богородици. Тамо је основао мисију која је била зачетак Америчке православне цркве, која и данас постоји као аутокефална.

Упокојио се после литургије у Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице.

"Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу", записао је о себи Свети Јован Шангајски.

Руска загранична православна црква у Сан Франциску прогласила га је за светитеља 2. јула 1994. Његове мошти се и данас налазе у том америчком граду.

Први храм у Србији који је добио честице моштију Светог Јована Шангајског је Црква Светог Трифуна на Топчидерском гробљу. У том православном храму чувају се бројне реликвије из Русије.

У Саборној цркви у Београду налази се и икона посвећена овом свецу, с леве стране олтара, а на њој се налази део моштију Светог Јована Шангајског .

"Владика је живео у некаквом другом свету", пише В. Рејер, који је епископа Јована добро познавао и доста писао о њему. "Да ли је он био 'узнесен у рај', како о томе казује апостол Павле, и 'чуо неисказиве речи које човеку није допуштено да говори', ми не знамо. Али својим поукама и делима он је сведочио да му је Господ бар мало раскринуо завесу Свога Царства."

У париским аналима забележене су речи једног католичког свештеника, који је, обраћајући се скептичној омладини, указао: "Ви тражите доказе, кажете да данас нема ни чуда ни светих људи. Та шта ће вам теоријски докази кад по улицама Париза овог часа хода живи светитељ, Свети Јован Боси (Шангајски). Он већ живи негде изнад наше земаљске равни."