ЕУ смета украјинско јефтино жито да би постала чланица?

Познати европски медији објавили су да код одређених чланица ЕУ влада забринутост због последица уласка Украјине, Молдавије и земаља Западног Балкана у Унију, те да се о проширењу убрзано расправља.

"Француска, Немачка, Холандија, Шпанија и укупно десетак чланица Уније сазвале су састанак да би се размотрила кључна питања могућег уласка нових чланица", пише шпански "Паис".

Прва недоумица је, како нпр. уградити тако велику пољопривредну земљу попут Украјине у буџетско субвенционисање европске пољопривреде, уз констатацију да ће украјинском аграру бити неопходна нова финансијска инјекција.

Ово питање је од приоритета јер већ постоје чланице Уније које се буне због отварања ЕУ тржишта за јефтине житарице и друге украјинске производе, ствари која се подводи под нелојалну конкуренцију пољопривредницима Уније.

Како ћемо да гласамо кад нас је много?

Друго битно питање је како ЕУ са рецимо 35 чланица може функционисати кад је систем одлучивања, уз могућност вета, већ са 27 чланица довео у питање и блокирао неке важне одлуке на нивоу Уније, посебно око спољне политике и имиграције.

Шарл Мишел, председник Европског савета у којем су шефови држава или влада ЕУ, потврдио је то сажимајући расправу вођа Уније прошлог петка и подвукао да се од Украјине, као и од других кандидата за чланство у ЕУ тражи да спроведу нужне реформе, првенствено кад је реч о раздвајању овлашћења установа власти, независности правосуђа и сузбијању корупције.

Мишел је нагласио да се "истовремено од земаља Европске уније очекује да обезбеде сопствену способност пријема, имплементације (нових чланица), а то значи да се тачно утврди и нађу одговори на последице проширивања".

А то су, по речима председника Европског савета, "поступак одлучивања, као и како ће ЕУ као целина обезбедити финансирање проширивања, дакле солидарност".

"То је тешка расправа с различитим полазиштима", казао је Мишел, а европски дипломатски извори су објаснили да се чланице Уније "ломе" око цене која се мора финансијски и политички платити за отварање врата новим чланицама и нужности да се нарочито Украјина не препусти хировитом окончању рата с Русијом, као и да Западни Балкан не остане геополитичка и политичка "сива зона" препуштена могућем упливу других светских чинилаца, Русије, Кине, можда и Турске.

Амбасадор Ларс Данијелсон, кључни званичник управо окончаног шведског председавања пословима Уније, је предочио да је "најважније питање како ћемо ми бити сигурни да је ЕУ спремна да прими нове чланице".

Данијелсон је оценио да је досадашња расправа била превише усмерена на мењање темељног акта ЕУ у том циљу.

Он је рекао да је важније да се промене политике ЕУ, нарочито буџетско субвенционисање пољопривреде ЕУ, солидарност у помоћи чланицама да достигну нужни ниво развитка и функционисање институција.

"Монд" је раније писао да су француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц кључна отворена питања проширивања размотрили "у четири ока".

Француски званичници су објаснили да ново чланство може значити да се не уграђује у све структуре и системе одлучивања, већ да то може бити "више опција", дакле улазак не у све, већ у неке секторе, као што и сад нису све чланице Уније у шенгенском простору без унутрашњих граница или монетарном систему евра.

Председник Европског савета Мишел је од чланица Уније затражио да се "утврди радни план за могуће учлањење Украјине, Молдавије и земаља Западног Балкана".

Мишел је упозорио да се "не сме чекати све до последњег тренутка, децембра, кад вође ЕУ морају на основу извештаја Европске комисије да одлуче о покретању преговора о чланству с Украјином".

То значи, указао је он, "како поглавито да одлуче како би се могло обезбедити финансирање и избећи да се испостави да имамо велики проблем способности прихватања нових чланица".

Високи представник ЕУ Жозеп Борељ је све ове недоумице сажео у поруку да "Европска унија мора много дубље да размисли које су јој структуре нужне да би преживела у свету који поставља велике изазове".