Истраживање РТ Балкан: Већина грађана сматра да Србија никада неће ући у НАТО и ЕУ

У Србији има највише "европесимиста" – оних који верују да наша земља никада неће ући у Европску унију. Процентуално, њих је више и од евроскептика и од еврофанатика, оних који су против, односно за улазак у бриселску породицу, показало је истраживање које је за РТ Балкан урадила Нова српска политичка мисао (НСПМ).

Истраживање спроведено у јуну на репрезентативном узроку од 1.100 испитаника показало је да чак 55 одсто учесника анкете сматра да Србија никада неће постати члан ЕУ, док само трећина њих верује да ће се то ипак догодити.

Слично као и у претходном истраживању урађеном за наш портал почетком ове године, готово половина грађана не подржава улазак Србије у Европску унију, а огромна већина сматра да Србија не би требало да уђе у НАТО.

Улазак наше земље у ЕУ подржава 44 одсто грађана, док је њих 47 одсто против.

Јунско истраживање НСПМ је показало да српско јавно мњење и даље успешно одолева медијском и политичком притиску Запада, иако је у претходних годину дана тај притисак био видљив и готово опипљив, а на махове чак и бруталан, каже за РТ Балкан координатор истраживања и главни уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић. 

Поредећи резултате јунског испитивања са онима које је спроведено раније у јануару, такође за потребе нашег портала, Вукадиновић објашњава да је до извесне промене дошло пре свега по питању односа према ЕУ где су присталице уласка у ЕУ нешто порасле, док је проценат противника остао сличан.

"И овде, као и у готово свим питањима постављеним у истраживању, смањује се број неопредељених, односно оних који немају став, то је општи закључак истраживања. Број противника уласка у ЕУ је исти као у јануару, број присталица је порастао, али се скоро преполовио број неопредељених", истиче Вукадиновић.

Он наглашава да за разлику од стања годинама уназад, последњих годину дана број оних који се противе уласку ЕУ има благу превагу у односу на присталице интеграција. 

Проценат противника евроинтеграција драстично скаче када се као услов за придруживање бриселској породици уведе питање Косова и Метохије. Чак 77 одсто испитаника рекло је да не би подржало улазак у ЕУ уколико би услов било признање независности "Косова", док би само 13 одсто грађана то подржало.

"Интересантно је да је порастао број присталица уласка у ЕУ, али не и оних који би пристали на признање независности 'Косова' у замену за приступање ЕУ. Ту се ради о свега проценат-два у односу на јануарско истраживање. Минимално је порастао проценат оних који су за ЕУ, али није порастао и број оних који подржавају трампу 'Косово' за ЕУ", истиче Вукадиновић.

Референдум о  "француско-немачком" плану

Испитаницима је постављено и питање о "француско-немачком" плану за решење кризе на КиМ. У вези с тим, натпросечна већина, односно 59 одсто учесника истраживања, сматра да би грађани требало да имају прилику да се на референдуму изјасне о "француско-немачком" предлогу за решавање односа Београда и Приштине.

"Међу ових високих око 60 одсто грађана Србије који су за изјашњавање о овом питању на референдуму има присталица и власти и опозиције. Тако висок проценат показује и да тема референдума, иако скрајнута у јавности, итекако интересује бираче и није им незанимљива", напомиње Вукадиновић.

Када је у питању чланство у НАТО, проценти су готово истоветни као у истраживању почетком ове године.

Чак 85 одсто грађана сматра да Србија не треба да постане чланица Северноатлантске алијансе, док једноцифрен број њих, девет одсто, подржава чланство наше земље у НАТО.

Такође, по питању приступања НАТО-у има најмање неопредељених у односу на остала питања из анкете. Свега шест одсто испитаника не зна или нема став о овоме.

"Годинама уназад, и то је постала једна од константи расположења српске јавности, постоји изразит анти-натовски став. Уз 'Косово' и такође висок проценат испитаника који се годинама уназад противе замени признања независности 'Косова' за улазак у ЕУ, то је постао политички, али и идентитетски стуб српске јавности", напомиње Ђорђе Вукадиновић.