Србија и Балкан

Највише гимназијалаца на природно-математичком смеру, најтеже уписати Трећу београдску гимназију

За друштвено-језички смер у 33 гимназије минималан број поена потребних за упис био је нижи од 60 бодова, а само у три било је потребно више од 90 поена
Највише гимназијалаца на природно-математичком смеру, најтеже уписати Трећу београдску гимназију© M. M./ATAImages

Ни у једном од укупно 12 различитих гимназијских смерова, три уобичајена и девет специјализованих, у које су уписани сада већ ученици првог разреда на републичком нивоу, није попуњен предвиђен број места.

Планом уписа за најмлађу генерацију у гимназијским клупама широм државе биле су намењене 18.342 столице, заузете су 15.833, слободних је остало 2.509.

Општи, природни и друштвени смер заједно отворили су врата за 15.120 ђака, сви специјализовани могли су да приме укупно 3.222 ученика.

Уписано је 13.012 гимназијалаца у "обичне" смерове и 2.821 талентован ученик. На прагу гимназијског образовања највише је ђака распоређених на природно-математички смер - 5.190, а најмање је обдарених за физику - 39.

Испоставило се да су уписане квоте, иако не сасвим попуњене, најреалније испланиране у специјализованим гимназијским одељењима за спортисте и ђаке нарочито заинтересоване за историју и географију. Једино у тим смеровима непопуњена места не прелазе пет одсто од броја понуђених.

А најлошија процена твораца уписног плана огледа се у резултатима уписа у билингвалне смерове у којима би слободних места остало и да је уписана квота била за 35 одсто мања, показује "Политикина" анализа званичних података са портала "Моја средња школа" након првог рока за упис у средње школе који је завршен јуче.

Гимназије су расадници будуће интелектуалне елите, стецишта ученика који желе да студирају. Од око 80 гимназија и средњих школа које имају друштвени и природни гимназијски смер у Србији половина у првом уписном року није попунила предвиђена места за ученике првог разреда. Притом је уписни праг ове године, углавном, за два до три поена нижи него лане.

У тек оформљеној генерацији гимназијалаца има и баш лоших ђака, судећи по оствареном успеху евидентном на ранг-листама кандидата.

До гимназијалских клупа у осам градова домогли су се и они осмаци који су једва испунили услов да на основу мале матуре и школског успеха скупе бар 50 поена од могућих 100.

Непун бод од прописаног минимума био је довољан да се упише, на пример, друштвено-језички смер у пет гимназија, међу којима две носе име Вука Караџића, једна у Лозници, друга у Трстенику.

Узгред, за друштвено-језички смер у 33 гимназије минималан број поена потребних за упис био је нижи од 60 бодова, а само у три било је потребно више од 90 поена.

Као и прошле године и сада је, по уписном прагу, најтеже било уписати језички смер треће београдске гимназије, где је последњи на ранг листи примљених првака имао 91,31 поен, затим у новосадској "Исидора Секулић", за коју је сада било потребно најмање 90,88 бодова и у Првој београдској гимназији, у којој је најлошији скор 90,05 поена.

Највише бодова за упис у општи смер завредели су ђаци који од септембра крећу у први разред београдске десете гимназије "Михаило Пупин", а исто је било и лане, само је уписни праг био осетно виши.

Чак девет одељења општег смера у првом кругу попунила је новосадска Гимназија "Светозар Марковић", а разлика у бодовима од првог до 270. уписаног ђака броји се на прсте обе руке, при чему је најлошије рангирани ученик завредео 90,13 поена. Најмање бодова за гимназијски општи смер бележи се у школи "Петро Кузмјак" у Руском Крстуру - 50,36 поена.

Резултати уписа показују и да су најуспешнији ђаци, само на основу мале матуре и успеха из осмолетке, бирали природно-математички смер гимназија, као и да се уписни праг од школе до школе разликује и за 45 поена. Више од 90 бодова било је потребно осмацима да се домогну клупа уобичајеног математичког смера у 12 гимназија, а тек у две последњи уписани имали су мање од 51 бода и то у: Гимназији у Тутину, у једном одељењу које се школује на босанском матерњем језику, и у Гимназији "Жарко Зрењанин" у Врбасу.

Најтеже је било уписати природно-математички смер у Трећој београдској гимназији у којој је предвиђених 120 места плануло у првом кругу, а последњи примљен ученик имао је 95м65 поена. 

Ту је конкуренција била жестока, као и у Четрнаестој београдској гиманзији, у којој је иста уписна квота за природни смер такође одмах попуњена, с тим да је најлошије рангирани кандидат имао 92,75 поена.

image