Магазин

Како помоћи деци да се носе са стресом због мале матуре и пријемних испита

Полагање пријемних испита и мале матуре ускоро почиње, а већина матураната је под огромним притиском. Од резултата зависи коју ће школу или факултет уписати, а то ће створити огромну трему a већ сада ствара велики стрес. "Највећи проблем настаје када је страх појачан, толико да доводи до блокаде. Оно што је важно је да се дете добро спреми, добро савлада градиво и одмах ће та количина стреса бити нижа", каже за РТ Балкан психолог Драгана Сотировић.
Како помоћи деци да се носе са стресом због мале матуре и пријемних испита© freepik/tonodiaz

Пријемни испит за младог човека који бира своје будуће занимање један је од важнијих животних догађаја. Потпуно је реално да ће млади осећати трему и бринути да ли ће све проћи добро. Међутим, ова трема и брига ће код некога довести до напретка или застоја у раду. 

"Стрес је нешто што најчешће неће моћи потпуно да уклоне, а он у одређеним тренуцима може да им и помогне. Мало подигне тај адреналин, па онда тај адреналин мало и побољша концентрацију и могу да буду успешнији него што су иначе. А највећи проблем настаје када је тај страх појачан, толико да доводи до блокаде. Оно што је важно је да се дете добро спреми, добро савлада градиво које треба после да презентује, било писмено било усмено, и одмах је та количина стреса нижа. Сви се ми бојимо ствари које су нам непознате, којим не владамо добро. А када неку ствар добро савладамо, научимо, добро је познајемо, одмах је количина стреса нижа. Тако да свакако деца треба озбиљно да раде за те пријемне испите, да се припреме, увек да се са родитељима и преслишају и тако даље, биће им лакше", каже психолог Драгана Сотировић из центра за процене и развој "Симекс".

Како се сваке године подиже праг потребних бодова за упис у најпопуларније школе, пред децом је сваке године све тежи задатак и све већи захтеви, па не чуди да су они под огромним стресом данима. Прошле године је на пример последњи кандидат на упису имао чак 96,10 бодова. Брига око оцена, припрема за пријемне испите на факултетима и упис у средњу школу могу повећати анксиозност чак и код одличних ученика. 

Имајући у виду под коликим су стресом деца, да ли би требало да родитељи смање притисак на њих?

"Када је родитељ узнемирен, дете ће просто покупити те његове емоције, а тиме родитељи несвесно дижу тензију, и деци. Када је тензија сувише висока она блокира мозак и дете нормално не може да искористи сав тај свој потенцијал и све оно што је научило. Важно је да родитељи науче да спуштају тензију, да релаксирају ситуацију, да у ствари помогну детету да буде вредно, да буде радно, да се припреми за тај пријемни сипит, а да они са друге стране спусте тензију и не праве панику."

Деци се може помоћи стручно путем тестова за професионалну оријентацију, који ће на објективан начин показати дететове склоности и потенцијале и омогућити му да донесе реалну процену својих способности и самим тим направи бољи избор. 

На пријемном испиту овог пролећа биће они коју су завршили основну школу, али и пунолетни свршени средњошколци. Коме треба већа помоћ при избору занимања?

"Све је то прилично индивидуално. У принципу, деци која су у основној школи је врло често потребна помоћ зато што су мање зрели и немају добар увид у своје способности, а које у крајњем случају нису до краја развијене. Оно што ја могу да приметим код деце која долазе деца на професионалну оријентацију тог узраста, је да они имају неке идеје које су ретко везане за њих и њихове способности, а много чешће је то везано за неко окружење, другаре и тако даље. Траже оно што се тада у друштву цени и то се често не поклапа са њиховом стварном структуром способности, а највећи је ризик да упишу неку стручну школу која није у складу са овим способностима. У тако изабраној средњој школи имаће одређену групу предмета која је форсирана, а друга група предмета, која би њима могла да одговара, не постоји, па ће онда при упису факултета хтети да исправе избор, али ће им онда недостајати знање из неких ствари које би њима могле боље да иду."

Поред професионалне оријентације, требало би пратити и дететове афинитете, склоности и таленте. Родитељи који добро познају своје дете, могу да помогну у узрасту када деца нису спремна ни ментално ни интелектуално да доносе самостално одлуку. Неко је у стању да реално сагледа своје дете, и уколико има ту способност, наравно да може добро да помогне детету да донесе одлуку. Међутим, како каже психолог Сотировић, некада родитељи, желећи најбоље сопственом детету, могу да буду преамбициозни, у складу са неким очекивањима друштва или оним што друштво цени да се заведу тиме и направе грешку у процени, наводећи дете да донесе погрешну одлуку.

Како да им помогнемо када не успеју да упишу школу коју су желели?

"Уколико дете не успе да упише жељено школу, постоје други начини да дође до циља који је желело. Увек постоје нека алтеративна занимања, или смерови који могу бити слични томе. Неуспех може да буде врло стресан и да обесхрабри дете, али уколико се уз помоћ родитеља, тај неуспех обради на добар начин, може да буде подстрек и за више рада и за једну зрелост и разумевање реалности на прави начин. На сваком том путу до успеха, до развоја, неминовно се наилази на бројне неуспехе и јако је важно да дете од малена научи да се избори, да то прихвати и да такву врсту ситуација научи да искористи да би себе унапредило, развило и што пре стигло до зрелости, а онда је све лакше."

Када говоримо о упису на факултет, да ли већ у средњој школи деца знају шта ће уписати? Да ли упис на факултет доноси већи стрес него упис у средњу школу?

"Они често имају јаснију слику и имају преференције, зрелији су и више у складу са унутрашњим потенцијалима. Оно што ја видим у том узрасту као највећу грешку, то је страх - шта ако погрешим, цео живот ћу морати да радим нешто ми не одговара, нешто што ми не иде. Ја тада покушавам да им предочим да је свима тешко и готово немогуће да донесу одлуку која ће бити за наредних десет година, петнаест година, за цео живот, зато што живимо у свету који се јако брзо мења. Они су сада на раскрсници и на основу своји сазнања, способности и могућности праве најбољу одлуку коју могу и хватају један правац. Шта год изабрали, свака та област је јако широка и има пуно елемената који ће им се мање допадати и оних који ће им се више допадати. За годину, две они могу имати опет неку раскрсницу, па ће моћи да бирају друге смерове, изборне предмете... Тада ће бити старији, боље ће разумети област, па ће опет тражити правац који њима одговара. И онда тако, кроз те мале одлуке које ће имати успеће да стигну управо тамо где треба да буду."

Када је реч о тренутном тренду у избору занимања, наша саговорница наводи да је посао у секотур ИТ делатности и даље на цени. Она наводи да је то одличан избор уколико дете поседује способности које овај посао подразумева, али је велики проблем уколико дете има нека друга интересовања, а практично и друге способности. 

image