Занатска диплома на цени: Ученик одмах зарађује више од професора

Чим пређе праг трогодишње школе, ученик одмах по добијању дипломе може да рачуна на плату која је већа од професорске, неретко и од директора образовне установе у којој се школовао.

Међутим, иако се зараде за профиле пекара, месара, тапетара, тесара, зидара или заваривача крећу од 80.000 динара за приправнике до 200.000 динара за искусније раднике, ови образовни профили и даље остају мање популарни а читави смерови временом се гасе. Последица је да годинама имамо проблема са дефицитарним занимањима и пословима које нема ко да ради.

Највише изазова, чини се, присутно је у грађевинској струци, како у Србији, тако и у иностранству.

Грађевини најтеже

Директор Грађевинске школе на Звездари, Раде Зејак, за РТ Балкан каже да је њихов смер Оператер основних грађевинских радова (раније су то били појединачни смерови за тесара, зидара и армирача), остао непопуњен.

"Не може да се формира одељење, два ученика нам се јавило. Слично је и са профилом за монтере суве градње, као и декоратере зидних површина. Тако је већ последњих 10-20 година, иако су то тражена, добро плаћена и перспективна занимања", каже директор Зејак и додаје да ти смерови не смеју да се угасе, јер постоје потребе за тим кадровима.

Потребно је, како каже, направити добар баланс између образовне политике и јачати свест родитеља и деце како би уписивали занате и "моментално постајали господари свог живота".

"Очекујемо миграције из других школа и прекобројних одељења, смер не сме да се угаси", поручује наш саговорник.

Професор монтаже суве градње, Петар Ракас, позвао је све заинтересоване да попуне одељење.

"Занат не може да изумре, неко мора да ради и зида. Зато нам сад долазе људи из блискоисточних земаља, а наши одлазе у државе Западне Европе. Посла увек има, у овом тренутку могу одмах да запослим 200 колега, а постоји и перспектива за покретањем приватног бизниса, предузетничких радњи итд.", каже проф. Ракас за чији образовни профил је остало слободно 18 од укупно 30 места.

Наташа Парезановић, директорка Хемијско-технолошке школе на Бановом Браду у Београду за РТ Балкан објашњава да поред свих пројеката, промотивних кампања, међународних признања, награда са републичких такмичења, контакта са привредом, пракси и стипендија - ипак не успева да попуни сва предодређена места.

"Што се трогодишњих смерова тиче, није сјајна уписна година. Имамо пуно одељење за школовање пекара, али је ситуација са месарима катастрофална јер нам је остало 20 места од укупно 30. Једва смо довољно имали ученика за једно одељење код четворогодишњег смера прехрамбени техничар. Тако је и са школама у Обреновцу, Гроцкој и Крњачи, сви кубуримо у овој апсурдној ситуацији. Очајни смо јер се школа лагано гаси, нестајемо као прехрамбена струка", каже директорка Парезановић.

Додаје да би држава која се базира на земљорадњи, пољопривреди и производњи хране требало хитно нешто да предузме.

"Гимназије се шире, а мени гасе одељење", тужно ће она.

Педагог "Дрво арт" школе у Београду, Биљана Кнежић, за наш сајт наводи да су њима у међувремену укинули профил за школовање тапетара.

"Четири ученика је завршило школовање ове године. Неки од њих упишу четврту годину, али неки се одмах одлуче за посао. У том смислу им је занимљив и смер за столара и дрворезбара, али и оператера за обликовање намештаја. Код нас је све то скоро па попуњено, након другог круга остало је само пет слободних места", открива она.

У Нишу тражени профил - бравар

Када је у питању југ Србије, директорка Машинске школе у Нишу Бојана Симовић објашњава да је ситуација боља него прошле године.

"Попунили смо квоту за бравара-заваривача. Они су у дуалном образовању, у сталном контакту са нашим партнерским компанијама и зарађују већ за време школовања. Техничар оптике је најмање популаран, а остало је места и на смеровима за оператера машинске обраде резањем и техничара за компјутерско управљање (CNC) машина", каже она.

И у Машинској школи "Никола Тесла" у Нишу ситуација је слична, остало је свега три места која ће бити упражњена у августу.

Како је један директор у Новом Саду све преокренуо

А пример како треба да се ради дао је директор новосадске Машинске школе, Владимир Гавранић, тако што је успео да преокрене негативан тренд.

"Ситуација није била оваква пре седам година, али је сарадња са привредом, градом Новим Садом, развој дуалног образовања, другачија организација рада, разноврсност пројеката, промоција школе и постојање клуба ученика, довело до позитивне промене и до тога да нас бије добар глас. Постали смо најбоља стручна школа у региону и показали да машинство може да буде добар партнер образовању", наводи наш саговорник.

То је довело не само да су попунили скоро све смерове, већ и да им долазе одлични ђаци.

"Ове године смо оборили све рекорде, имамо 300 првака. Најтраженији су смерови за инсталатере водовода, грејања и клима уређаја, механичаре моторних возила, оператере машинске обраде резањем, док је за браваре-завариваче остало четири слободна места од 45", набраја Гавранић поносито.