РТ Балкан анализа: Зашто је важно тражити хитно заседање СБ, тела које је донело Резолуцију 1244

Србија ће тражити сазивање хитне седнице Савета безбедности Уједињених нација због ситуације на КиМ и на њој ће позвати да се одмах предузму мере да се заштите животи Срба на Косову и Метохији.

Најављујући овај корак, председник Србије Александар Вучић објаснио је да ће бити затражено да се онемогући деловање структура привремених институција које угрожавају безбедност Срба, као и да се у складу са Резолуцијом 1244 управо овог међународног тела, изврши демилитаризација свих албанских структура. Председник Србије додао је и да се нада да ће седница бити сазвана, као и да ће јој лично присуствовати.

Најаву овог дипломатског потеза поздравила је Амбасада Руске Федерације у Србији уз оцену амбасадора Александра Боцан-Харченка да "постоје сви разлози да се ситуација размотри на посебној седници СБ УН у циљу праве деескалације, окончања прогона Срба", како је написао у објави на Твитеру.

Русија је, иначе, уз Сједињене Америчке Државе, Велику Британију, Француску и Кину једна од пет сталних чланица Савета безбедности УН.

"Ако све буде договорено између Русије, Кине и осталих, председник СБ мора да сазове седницу", објашњава за РТ Балкан дипломата у пензији и некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић.

Наиме, у случају када седницу овог тела тражи земља која није чланица Савета безбедности УН, процедура подразумева да у њено име захтев поднесе нека од чланица СБ. Тренутно, овим телом председава Велика Британија, а уз пет сталних чланица, несталне су Албанија, Бразил, Еквадор, Габон, Гана, Јапан, Малта, Мозамбик, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати.

"У овом тренутку се поставља питање под којом ће формом и на који начин бити организована ова седница, за коју очекујем да ће бити сазвана. Сваких шест месеци СБ разматра извештај генералног секретара УН о раду Унмика на Косову и Метохији, дакле, тачка дневног реда је стално ту. Да ли ће под том тачком разматрати или другачије, ствар је договора", каже Бранковић.

Он напомиње да ће се на седници расправљати о ономе што је Србија тражила, а тиче се рада привремених институција у Приштини, демилитаризације албанских структура и пре свега позива да се поштује и примењује Резолуција 1244 овог међународног тела.

Како додаје наш саговорник, на дневни ред не постоји право вета, тачније он се усваја са девет гласова.

Бранковић наводи и да о томе каква ће бити расправа у Савету безбедности не би судио на основу тога што је десет чланица овог тела признало независност тзв. Косова.

"И представници земаља које су признале 'Косово' инсистирају да се ствар на КиМ смири, да на потезу буде приштинска страна и испуни своје обавезе. Тешко да због тога што су признале 'Косово' могу другачије да кажу од оног што су иначе представници и ЕУ и САД рекли", каже Бранковић.

Питање је каква ће бити дискусија и који ће бити резултат седнице – некадашњи српски дипломата каже да очекује да ће то највероватније бити председничко саопштење по окончању седнице.

"Сумњам да ће бити донета нова резолуција јер већ постоји Резолуција 1244 за коју ми тражимо да се спроведе. Нама друга у овом тренутку не треба. Али у овом тренутку треба 'гасити пожар' који у Приштини стално производе хапсећи Србе, малтретирајући их, шетајући са дугим цевима по северу КиМ", наводи Бранковић.

Потребно је да Савет безбедности УН каже своје и учини своје, с обзиром да је евидентно да у овом тренутку ЕУ није у стању да то обезбеди, истиче наш саговорник.

"Јако је важно да се оно што Србија има да каже чује на седници јер кад је у питању Савет безбедности не постоји земља која не гледа шта се догађа у УН и СБ. Све земље чланице директно ишчитавају све оно што се десило, укључујући и дебате", указује Бранковић.

Уобичајено је да се око седница, како наводи наш саговорник, али и невезано за њихово одржавање, организује велики број билатералних састанака, то је пракса у УН коју Србија као чланица овог тела може да користи у сваком тренутку.

"Огроман број билатералних сусрета је нешто што је уобичајена пракса у УН. То нико не спречава, напротив сви су жељни да се чују", додаје Бранковић.

О Косову и Метохији Савет безбедности последњи пут је расправљао у априлу ове године када је представљан редовни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду Унмика. После тог састанка, министар спољних послова Ивица Дачић оценио је да је најважније за Србију било што су чланице овог тела јасно назначиле обавезу Приштине о формирању Заједнице српских општина, као и да је добро било што су се сви стално враћали на Резолуцију 1244.

Он се осврнуо и на излагање приштинске представнице Донике Гервале која је рекла да је "Косово најдемократскија земља у региону", називајући то још једном очигледном лажи Приштине попут оних о геноциду над Албанцима, Вучићу диктатору или њему као малом Слоби.

"Бићемо конструктивни, не плашимо се ничега, претњи. Пре 10 година био сам овде у СБ УН. Био је и Тачи. Где је сада он", реторички се упитао Дачић, говорећи о тадашњем представнику Приштине који се тренутно налази на суђењу у Хагу.