Вуковац у јагњећој кожи: РТ Балкан истражује зашто су одликаши кикснули на пријемном за факултете

Све већи број одликаша последица је неразумне амбиције родитеља, али и слабости просветара, каже за РТ Балкан Ненад Стојковић, наставник физичког у Средњој медицинској школи у Лесковцу, граду који је више пута био у центру пажње јавности због оптужби да у лесковачким школама неоправдано штанцују Вукове дипломе.

На пријемним испиту на Медицинском факултету Универзитета у Београду од 192 вуковца чак 46 њих није прошло уписни праг, а на Факултету организационих наука више од 50 одсто теста нису положила 106 од укупно 399 кандидата са свим петицама у ђачкој књижици. Ови поражавајући подаци заинтригирали су струку и у први план ставили питање ко је крив што оцене више нису одраз знања ученика.

РТ Балкан покушао је да одгонетне од када то носиоци Вукове дипломе нису најбољи међу најбољима, односно шта су узроци и последице масовне продукције вуковаца која је у Србији присутна деценију и више.

"Дозволили смо родитељима да се за све питају, од екскурзије до неких ствари које не би требало да их се тичу. Добили су моћ и осилили се, па прво имају приговор на предлог оцене, затим се жале на седници, онда заседа комисија и на крају им се изађе у сусрет и чланови комисије ђацима незаслужено дају оцену више. Колеги пред пензију, врсном стручњаку, негодовали су због "смајлића" у дневнику, а камоли нешто више", каже Ненад Стојковић.

А када један од просветних радника "покаже зубе" и не жели да падне под родитељски притиском, о томе "бруји" читав град.

"У основној школи у Лесковцу један од наставника математике држао је став да ученик не зна за пет и није се освртао на ургирања колега, ни управа школе, дакле, нико", наводи наш саговорник.

Наглашава да актуелна ситуација одличних ђака који су лоше урадили пријемне испите на два најтраженија факултета, не указује на трему или недовољну припремљеност, него искључиво на неадекватно зарађене оцене.

"Ако не платиш на мосту, платићеш на ћуприји", поручује Стојковић.

Оља Јовановић из Друштва истраживача у образовању у Србији за РТ Балкан каже да оцене очигледно нису мерило функционалне писмености ђака, али да је тренд девалвације у вредновању ученичког знања присутан дуже време.

"Сад, питање је одакле толики нагласак на оценама уместо на поступак учења и касније логичких последица. Критеријуми на пријемним испитима су исти за све свршене средњошколце, тест је стандардизован, полажу га ученици у истим условима, тако да може да укаже на дисбаланс постигнућа школа појединачно", каже она и подвлачи да нам је потребна и таква врста анализе како бисмо имали комплетну слику.

Њена колегиница, истраживач Марина Виденовић, наглашава да нису сви матуранти вуковци подбацили на пријемном.

"Код нас на Филозофском факултету, на одсеку за психологију, деца са свим петицама била су боља од оних са одличним и врло добрим успехом", указује она.

Каже да се у истраживањима показало да варијабила школског успеха као да нема неки значај.

"То је зато што су ти критеријуми прилично слаби, јер већина ученика постиже високе резултате и изразито висок просек. А то не значи, као што би већина помислила, да релаксира школски систем. Напротив, дешава се супротно, имате велику тензију и код родитеља и деце. У систему у коме имате 25 петица и четири четворке, као да не припадате ту и да нешто са вама није у реду ако рубрике у дневнику оцену нису тако попуњене, па тензија постаје још већа", примећује Виденовић.

Подсећа да и Иво Андрић и Милош Црњански нису имали све петице и нису били вуковци, а сада малтене деца која не постигну савршени успех нешто није како треба.

"Сви смо негде пристали на то да учествујемо у тој игри да оцена није мера знања, да не верујемо да ће се у школи нешто научити, а да ако се поклони оцена, ученик неће нешто изгубити, неће му се учинити медвеђа услуга. Све смо релативизовали, а када погледамо ПИСА анкете видимо да 25 одсто ученика не верује да ће им се школа исплатити у животу. Живимо у средини која не вреднује знање, изгубили смо осећај да та оцена има неко значење", поручила је она и нагласила да је неопходна коренита промена у друштву.

Пад није изненадио

Психолог и некадашњи саветник министарства просвете за превенцију насиља у школама, Биљана Лајовић, за РТ Балкан каже да је податак о подбацивању у знању вуковаца на пријемном не изненађује.

Наш избор

РТ Балкан анализа: Зашто је Општу физику уписао само један студент

"Нормално да су резултати лошији јер смо имали три године школе са короном, онлајн наставом, комбинованом наставом и на крају трагедију у Рибникару која нас је све пореметила. То је веома много стресова, нерегуларности, а тако не би требало да функционише просветни систем. Важан је континуитет образовања и унапређивање система, а нисмо имали услове за квалитетну обраду градива, стандарде, него неуједначене услове рада", објаснила је Лајовић.

Каже да омасовљеност носилаца Вукове дипломе није нови проблем.

"Наставници се жале на родитељске притиске дужи низ година. Пре деценију таквих ситуација је било повремено, изузеци, а сада је добило неслућене димензије. Родитељима је важнија форма, односно оцена од суштине, знања. Није јасно како неко мисли да је то добро за дете. Штета је вишеструка када оно добије награду без основа, без труда, без радних навика, самопоуздања и поверења у себе и одговорности према другима", наводи психолог.

Према њеним речима, школа и родитељи би требало да почну да сарађују, да се врате на прави колосек и заједничку изградњу система вредности које ће бити по мери детета, али и читавог друштва.

Пријемни на ФОН-у најлошије су урадили вуковци из гимназије у Новом Пазару и матуранти гимназија у Инђији, Врању, Бајиној Башти, као и ученици средње школе у Зубином Потоку.

Најгоре резултате на Медицинском факултету дали су ученици Треће београдске гимназије.