Србија и Балкан
Токсична веза САД и Србије: "Оканите нас се и пустите нас на миру"
РТ Балкан истражује каква је будућност америчко-српских односа након што се на листи санкција Вашингтона нашао директор Безбедносно-иинформативне агенције Александар Вулин
Није прошло ни месец дана од како се амерички амбасадор Кристофер Хил похвалио да су Америка и Србија попут два пријатеља који су поново заједно - а међу "другарима" је изгледа већ пукла тиква, јер, када је Хил тврдио да је успех Србије у интересу САД, заборавио је да прецизира да "успех" по дефиницији Вашингтона, заправо значи послушност.
Србија, наиме, зна да буде поприлично непослушна, те се тако усудила да именује директора Безбедносно информативне агенције, а да претходно не затражи благослов Запада.
И тако је за Запад неподобни Александар Вулин, демонтирао све оне Хилове и Ескобарове бајке о све бољој сарадњи и разумевању Србије и Америке, када се његово име нашло на листи особа које је санкционисао Вашингтон.
Под оптужбама да шири малигни руски утицај, па и да се бави корупцијом и трговином наркотицима, шеф БИА се нашао међу дружином вашингтонских непријатеља у којој су већ дуго и председник Републике Српске Милорад Додик, па и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.
Пријатељство из користољубља
Да ли то пријатељи раде једни другима? Је ли другарски пришивати оптужбе функционерима земље са којом тврдите да добро сарађујете?
Ако је веровати стручњацима са којима је разговарао РТ Балкан, уједињење некад разједињених пријатеља о којима је Хил причао, била је само варка. Вашингтон је, као и увек до сад, Београд "волео" само из користи. Или, како би то женски часописи оценили - то је све време "токсична веза"- чист манипулативни однос.
Зато би за српско-америчке односе, како истиче некадашњи дипломата Живадин Јовановић, најбоље било када би се Америка "оканула мале Србије и пустила је на миру".
Добро је, дакле, резоновао и Додик, када је описујући спољнополитичке односе с Вашингтоном рекао да је "Америка најсрећнија земља на свету, јер нема америчког амбаасадора".
Укратко, нек погледају у своје двориште, а по нашем, ако би могли, нек не копају.
"Није њихов посао да се мешају у српске одлуке ко ће да руководи којим ресором.То је суверено право Србије. И Србија је незадовољна потезима многих функционера САД али јој не пада на памет да им уводи санкције или држи лекције о томе каквав профил треба да имају. Ко се одавде меша у то, да ли је је корумпиран неки функционер америчке администрације", пита се бивши шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић.
Србија, каже он, ниједном својом одлуком не може нанети штету међународним односима и демократији, као што су то радиле САД током читавог периода униполарног светског поретка.
Грубо мешање у унутрашње односе суверене Србије
"То је покушај грубог мешања у унутрашњу политику Србије, односно политику суверене земље која сама одлучује о кадровским решењима за државне функције. Без обзира на формално образложење које је пратило ову америчку одлуку, њима очигледно не одговарају функционери који нису послушници Вашингтона", каже саговорник РТ Балкан.
Американцима се Вулин не свиђа јер, наводно, помаже ширење малигног утицаја Србије, што је, уверен је Јовановић, још једно признање да је Америка незадовољна независном политиком наше земље.
"Из америчког угла посматрано, ово је опомена Србији и сигнал да Американци у условима заоштравања глобалних услова не подносе независну политику Србије. Не желим да будем весник никаквих других непријатних ствари али Американци овим сигнализирају да су спремни и на друге сличне кораке који су усмерени да поколебају Србију како би изменила унутрашње и спољне политике", јасан је Јовановић.
Не може Србија сама одговарати за будућност односа са Америком, тврди наш саговорник. Вашингтон је итекако одговоран за будућност те везе.
"Јасно је да иза ове одлуке стоји покушај Америке да се најдубље умеша у унутрашњу и спољну политику Србије, и ако неко и врши малигни утицај то су САД и НАТО, а не Србија", подвлачи Јовановић.
А осим петљања у српска, тачније, српско-руска посла, још један је разлог због кога је Америка овај пут одиграла грубу игру, уверен је Лук Кофи из Института "Хадсон".
Вашингтон, како он верује, на овај начин мисли да избалансира однос према Београду и Приштини који је према мишљењу многих у последње време превише против привремених власти на Косову.
"Знамо за Вулинову блиску везу са Москвом, мислим да је то један од разлога што су се САД одлучиле за примену санкција. Такође, мислим да тајминг није случајан, били смо сведоци непропорционално критичких изјава функционера америчке Владе према Косову током недавне кризе и због тога је Вашингтон много критикован да је заузео једностран приступ. Можда је ово покушај администрације да покаже мало више баланса између Косова и Србије", тврди Кофи за "Глас Америке".
Нема попуштања, нема узмицања
Дипломата Јовановић је, у сваком случају, уверен да ће Влада Србије наћи начин да адекватно одговори на овај покушај мењања спољне и унутрашње политике притисцима, а да Србија треба јасно да стави до знања да ће наставити своју принципијелну и суверену политику, без обзира свиђа ли се она некоме или не.
И историчар Александар Раковић је истог става - Србија не сме узмаћи ни за милиметар пред овим притисцима.
"Што се тиче будућих односа са Вашингтоном, не би требало да на било који начин излазимо у сусрет Американцима, нити да Вулин подноси оставку, или да му се сугерише да би било добро да се под неким другим образложењем повуче. Пошто водимо независну политику у односу са Западом и Русијом, важно је и да у овој ситуацији наставимо истим курсом", убеђен је Раковић.
Вулинова мука могла би да снађе и неког другог, сматра наш саговорник, који зато подвлчи да Србија не може вечито покушавати да одобровољи Запад, јер га свакако, шта год да покуша, и неће одобровољити.
"Разумем да ми треба да купујемо време, али ово је сувише велики ударац на суверенитет Србије, да бисмо испуњавали њихове жеље. Они су одлику и донели да би се извршио притисак на Србију, и иако нису тако хтели да прикажу, у питање се доводе и односи западних служби са нашом службом. Намера је, дакле, и да се подрије тај систем сарадње служби око разноразних виталних питања", јасан је Раковић.
За њега тако не пије воду образложење Вашингтона да се санкције односе искључиво на Вулина, а не на БИА и министарства којима је руководио.
"Они су лукави и њихова образложења да се санкције не тичу ових или оних, нису тачна. Тичу се читаве земље. Намерно су затегли односе и подривају их, због КиМ, због Републике Српске и Срба у Црној Гори", истиче Раковић за РТ Балкан.
Простор Црне Горе и Босне и Херцеговине Западњаци сада, како каже, отворено третирају као колонију, а са Србијом и Републиком Српском то не могу, па зато на овај начин шаљу поруку.
"Србија мора да покаже чвршћи став Америци, нема узмицања. Дакле, Вулин остаје на челу БИА, јер није ништа урадио да би заслужио овакве оптужбе. Шта је следеће? Они ће ко зна кога ставити на ту листу и ко зна шта могу да напишу", пита се историчар, који баш зато и тврди да Србија не треба да прихвати подлу америчку игру, и да је од круцијалног значаја да настави да води самосталну политику.
