Генерал-мајор Ступар у "Релативизацији": 70 одсто српске војске уништено у првој деценији 21. века

Гост Љиљане Смајловић у 34. епизоди емисије "Релативизација" је генерал-мајор Милорад Ступар, бивши командант 72. специјалне бригаде српске војске.

"Иако сам био командант и других јединица и вршио друге функције, али оно што се посебно вреднује је што сам оснивач и први командант 72. бригаде у ратовима на простору СФРЈ. То је био мој сан, сан дечака који је са 14 година отишао у војску", каже Ступар. 

Истиче да је основни принцип за ту офанзивну јединицу - састављену од искусних бораца српске и црногорске националности - искључиво добровољност, заснована на високом борбеном моралу. 

"Иако смо извели преко стотину акција на простору бивше СФРЈ, нигде ниједан члан осуђен", поносно наводи. 

Преко 70 посто ратне војске је уништено

По његовим речима, "највећи издајник српског народа је Борис Тадић и његов млађи референт Здравко Понош", јер, како додаје Ступар, начелник Генералштаба српске војске не може да буде човек који је командовао само водом – "то је почетна дужност".

"Војска је убијена његовим доласком. Основно мерило било које војске је батаљон, оспособљен за извођење борбених дејстава. Операцијом 'Ћуран' коју је реализовао Тадић, а спроводио Понош, ми смо са 400 батаљона сведени на 100 батаљона. Више од 70 посто војске је уништено тада", истиче гост емисије. 

Искуства из Украјине сада показују да, без обзира на измењену физиономију рата, ударе са дистанце, специјалне операције, електронски рат - победу у оружаној борби може да оствари само копнена војска, наводи Ступар.

Подсећа да су Тадић и Понош почели реорганизацију 2007. године "по стратегијском прегледу који влада није одобрила и ту је настао сукоб између Тадића и Коштунице". Додаје да председник земље командује војском у рату и миру, али да ту постоје ограничења - пре свега у виду планских докумената која, како каже, не доноси појединац, већ скупштина и влада.

Ко год крши закон, мора кад тад да одговара, истиче. 

"Ја живим за дан када ће бивши председник државе Борис Тадић одговарати за оно што је урадио војсци. То није само уништење борбеног дела војске. Ради се о великој материјалној штети. Нама су распродавана средства, чамци, миноловци, даване су наше зграде и земљиште - будзашто", евоцира Ступар ефекте реорганизације војске. 

Још једна последица било је његово пензионисање. Иако је, како каже, све четири војне школе завршио као први у рангу, магистар је политичких наука, и прошао је све дужности у копненој војсци, додаје да то није искористио и да је пензионисан са 49 година.

"Ћерка ми каже да сам 'превазиђен' јер сам остао у двособном стану капетана у Панчеву, на 13. спрату", каже гост Љиљане Смајловић. 

Војска Србије мора да буде само војска српског народа

Ступар истиче да је одбрана КиМ коју је организовао Генерал Лазаревић 1999. данас основа за то како је изграђена Суровикинова линија на Дњепру.

Подсећа и да је генерал Лазаревић имао добре контакте са Ђинђићем, са којим је разговарао о војнотехничком споразуму из Куманова и захтеву да се 1.000 војника и полицајаца врати на границу.

"Ми смо 2000. године у рејону Пирота направили тај одред, а онда су 'жутаћи' и Борис Тадић, министар одбране у то време, говорили 'то је Милошевићева војска'", наводи.

Додаје да он сам и људи које познаје нису и никада неће бити ничија војска.

"Војска Србије мора само да буде војска српског народа и грађана Србије. Зато је био понижавајући тај однос петооктобараца. У року од недељу дана, преко 2.000 официра и подофицира је пензионисано. Ја сам пензионисан 2006. године у 49. години живота, са службеном оценом 5,00", присећа се саговорник Љиљане Смајловић.

Основ за пензионисање је био то што је, боравећи у специјалним снагама и на ратишту СФРЈ, имао 40 година стажа. Суштина је, тврди, то што се супротставио таквим гледањима на даљи развитак војске која су била усмерена на професионализацију, укидање обавезног војног рока и подређивање силе војске Србије НАТО потребама.

О питању одбране националног суверенитета нема дискусије

Кључну улогу у изградњи борбеног морала има опште опредељење народа, оцењује генерал-мајор и додаје да је због тога "веома незадовољан".

"Ми по кључним националним питањима имамо свађу политичких партија. А по мом мишљењу, по тим питањима нема политичке борбе, она су јединствена, исто онако како су била у Краљевини Србији, када се ратни план износио свим политичким партијама. О питању одбране националног суверенитета, територијалног интегритета, одбране слободе народа - нема дискусије, мора бити јединство, јер се из тога црпи борбени морал оних који су спремни да дају живот бранећи државу", поручује Ступар.

Каже да је у рату изгубио доста младих и паметних људи, и да му се "плаче када прича о томе".

"Зато је та моја горчина, због тог односа према војсци. Војска је кичма система, нешто чему дајемо своју децу", подсећа гост емисије.

Говорећи о тренутној ситуацији на КиМ, Ступар оцењује да би могла да се реши одмах, кад би Кфор поступао по међународном праву.

"По војнотехничком споразуму, царска овлашћења на простору КиМ има командант Кфора. Све ово што нам се дешава, дешава се због тога што он не испуњава Резолуцију 1244 и тај споразум, јер он са својим овлашћењима мора да буде гарант суживота Албанаца и Срба на КиМ", истиче генерал-мајор.

Додаје и да "Косово" мимо Резолуције 1244 и свог тзв. устава прави косовску војску, пре свега уз помоћ Немачке и САД.

"КБС не би смеле да имају минобацаче и хаубице 105 милиметара. А командант Кфора то гледа. Не би смеле да се одржавају никакве војне вежбе, то је демилитаризована зона", подсећа Ступар. 

Касетна муниција има психолошко дејство

Рат Украјине и Русије је трагичан, поручује генерал-мајор и каже за себе да је велики противник рата, "јер генерал који зна шта је рат, све чини да до њега не дође".

"Пошто НАТО неће да уђе у сукоб са Руском Федерацијом, могуће је да у сукоб са РФ уђе савез држава, који видим у Пољској, Литванији и Естонији, можда и у Румунији, и наравно Украјини. Ту НАТО не би могао да се ангажује по члану пет њиховог статута, али би дао пуну подршку тим земљама", наводи Ступар. 

Каже да паралеле могу да се направе са акцијом "Олуја".

"Нису нас победиле усташе и хрватска држава, него плаћеничка војска америчких генерала који су испланирали, дали средства и омогућили да се кроз информативни рат разбије језгро и морал народа и крајишке војске. Без НАТО снага, не би нас никад победили", тврди Ступар. 

Сличност може да се прави и када је у питању употреба касетних бомби, чије је слање Украјини пре неки дан најавио амерички председник Џозеф Бајден. 

"На нашу земљу је бачено око 1.000 контејнера касетних бомби, погинуло је око 200 војника и цивила. Ради се о монструозном оружју које има изузетне квалитете у борби и није тачно да они то дају због недостатка муниције, већ дају због потребе вођења украјинске контраофанзиве", сматра генерал-мајор.

То су оне касетне бомбе за које су Американци 2016. године рекли да ће их до 2018. уништити, присећа се ауторка емисије. 

"Касетна муниција има психолошко дејство, то доноси панику међу становништвом. Ради се о крајњем степену подизања оружане борбе, није она без разлога забрањена. Ако дају и Ф-16 са ког може да се лансира нуклеарно оружје, после остаје само тактичко нуклеарно оружје. Приближавамо се озбиљном сукобу ако се овако настави", сматра саговорник Љиљане Смајловић.

Не можете приватној војсци да дате моћ која угрожава јачину државне војске

Ступар тврди да Русија никада неће дозволити да изгуби овај рат, јер онда долази у опасност због дешавања унутар Руске Федерације, што је, како каже, показао и сукоб са Вагнер групом.

"Унутрашња кохезија у РФ је показала одређене пукотине, а Русија се може победити само изнутра. Зато ће Русија на појачавање борбене моћи од стране НАТО-а, одговорити на исти начин", каже генерал-мајор.

Сматра да је руска војска "далеко, далеко надмоћнија по многим борбеним системима од НАТО-а, поготову са хиперсоничним ракетама".

Све војске, објашњава Ступар, имају обавезно служење војног рока или професионалну војску. У сукобу се често појављују добровољци, за које каже да су "врх једног народа", али истиче да они долазе под систем командовања војске или државе. То је, наводи, регуларна војска, уређени систем.

"Плаћеничка војска није у систему државе, она је под приватном јурисдикцијом и њима командује одређени човек који је везан за државу, јер не можете да створите такву војску ако немате помоћ државе и обавештајних и безбедносних служби. Међутим, кад они дођу на ратиште, пошто се сматрају најбољим, најобученијим - што јесте случај, јер имају најбољу опрему – они желе да добију одређену зону. И Вагнер је то добио. Али где је грешка? Не можете таквој приватној војсци да дате моћ која угрожава јачину државне војске. Не треба им дати тенкове и авионе, да они постају армије", поручује Ступар и наглашава да "није против плаћеничке војске, али да мора да се води рачуна колико средства и моћ им се дају.