Злочин у Магашићима: Мештани побијени, село спаљено, истрага обустваљена због "недостатка доказа"

На данашњи дан, 20. јула 1992. године муслиманске снаге из Сребренице и околних места упале су у српско село Магашићи и у кућама и на њивама побиле све мештане које су затекли на пољским радовима а затим опљачкале и запалиле село.

Убијено је осморо људи, од којих шест жена, а међу њима и трудницa.

Данас је у Братунцу, парастосом и прислуживањем свећа обележена 31. годишњица злочина за који још нико није одговарао. Међу побијенима било је петоро из породице Илић из овог села.

Александар Лоначаревић испричао је да су му на данашњи дан "зликовци из Сребренице и комшије муслимани убили рођену сестру и да за тај злочин још нико није оптужен".

"То су све наше комшије, да их сад не набрајам, немам снаге, можда их сваки дан и срећем. Они су побили ни криве ни дужне цивиле, немам снаге више ни да причам, али ћу и даље да долазим због своје сестре", рекао Лончаревић новинарима РТРС.

Из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Братунац данас су подсетили да је Тужилаштво БиХ 2019. године, обуставило истрагу о предмету Магашићи, наводно, због недостатка доказа.

У овој организацији констатовали су да се "управо због тог некажњеног злочина опет понавља ситуација да појединци звецкају оружјем и да је изјава Насера Орића из Незука да је све почело на Дрини и да ће се све ту завршити, поново узнемирила страсти".

"Највише боли чињеница да муслимански вођа поново прети, међународна заједница ћути не реагује на то", рекао је је Иван Петровић из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Братунац, преноси РТРС.

Пет дана после злочина у Магашићима убијено је још седморо мештана српске националности у суседном селу Хранча. Тада је рањено и 22 мештана, село је спаљено. Породице убијених и данас чекају правду.

Међу жртвама у Магашићима најстарији је осамдесетпетогодишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.

Истрага обустављена због "недостатка доказа"

Крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Един Муратбеговић донео је наредбу о обустављању истраге уз образложење да то чини због недостатка доказа.

Према изјави Радојке Филиповић, председника братуначке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила коју је на 30. годишњицу злочина пренела Срна, у готово свим истрагама о српским страдањима тужиоци сами одлучују да прекину истрагу због наводног недостатка доказа и тако оправдавају свој нерад.

"Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио и какви докази тужиоцу још требају? Овај случај показује опструкцију, пристрасност и дискриминаторски однос Тужилаштва према српским жртвама, њиховим породицама и српском народу у цјелини, те настојање да се по сваку цијену прикрије истина, да свједоци помру и да се предмет затвори као да се ништа није ни десило и да у историји не остане траг о том злочину", навела је тада Филиповићева.

Она је подсетила и да се у образложењу наредбе о обустављању исраге наводи је да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине, што је ругање породицама жртава и српском народу, јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.