Земља и културно благо Срба на удару власти у Босни и Херцеговини

Власти Федерације БиХ, које су после рата одузеле земљу Србима, сада спроводе последњи корак конфисковања српских имања кроз "хармонизацију земљишних књига и катастра", пишу "Новости".

Наиме, у "Службеном гласнику" ФБиХ објављује се да власник мора да се јави у одређеном року или ће остати без земље. Проблем је што власнике нико писмено не позива па Срби избегли из БиХ не знају да се на њиховим плацевима и њивама успостављају нове земљишне књиге за некретнине које су њихово власништво деценијама уназад. наводи лист.

Србија и Република Српска су, у покушају да то зауставе, отвориле шест канцеларија у РС при Управи за геодетске и имовинско правне послове а директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон је позвао Србе пореклом из ФБиХ да током лета посете своја имања и провере стање у земљишним књигама и, ако уоче неправилности, обрате се некој од канцеларија.

Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић рекао је за "Новости" да је према попису из 1991. године у Федерацији 32 одсто земље - шуме, пољопривредна земљишта и плацеви - било у власништву Срба и позвао их да провере стање своје имовине јер их нико из ФБиХ неће звати.

Према његовим речима, најтежа ситуација је са шумом у Кантону Сарајево у општини Илијаш. "Тешка је ситуација и у средњој Босни, Травнику, Доњем Вакуфу, Завидовићима, у Маглају, Лукавцу".

"Код отимања српских непокретности нема правилаа, јер је у свим кантонима у ФБиХ угрожено право поседа и својине пошто Срби нису у могућности да бране своја имања. Ту се посебно издваја члан 58. Закона о стварним правима Федерације БиХ који омогућава стицање по доспелости, 20 година ко обрађује српску земљу има право да стекне имовину", објаснио је Радановић.

Није само земља та коју отимају Србима већ и културна добра, пишу "Новости".

Тако су културни и научни посленици у Сарајеву као босански споменик културе прогласили Чајничко јеванђеље старо више од 500 година, а српски лингвисти и историчари упозоравају да се сва јеванђеља настала на подручју средњовековних Босне и хума присвајају и издају у Сарајеву као босанска јеванђеља.

Међу босанским културним споменицима се тако нашла и Повеља Кулина бана из 12. века представљена као "родни лист босанске државе" иако је реч о првој ћириличкој повељи коју је исписао на српском народном језику српски писар Радоје и где стоји "у име Оца, Сина и Светог духа", а не "Алаху екбер".

И средњовековни стећци на којима је најчешће урезан крст постали су предмет спорења и својатања власти у БиХ. Сличних проблема било је и у Хрватској иако је тамо највише на удару било благо Српске православне цркве, наводе стручњаци.