Хрватска: Више од трећине младих из руралних и удаљених крајева жели да емигрира
Хрватска се суочава са великим исељавањем млађег становништва што потврђује истраживање владиног Савета за младе чији резултати показују да више од трећине младих из руралних и удаљених крајева Хрватске намерава да се исели у наредне три године, а готово 80 посто оних који живе изван места пребивалишта не намерава или нису сигурни у повратак у земљу, пише загребачки "Вечерњи лист", преноси Танјуг.
Млади су, према овом истраживању, у својим срединама најзадовољнији сигурношћу (просечна оцена 3,99 од могућих оцена од 1 до 5), затим основном инфраструктуром (водоснабдевањем, снабдевање електричном енергијом, канализација - просечна оцена 3,52), школама (3,48) и стањем околине (3,31), док су најмање задовољни друштвено-културним садржајима (2,47), финансијским услугама (2,25), јавним превозом (2,11) и понудом послова (1,76).
Највише их сматра да је потребно приоритетно унапредити квалитет интернета (26,2 посто), основну инфраструктуру (23 посто), путеве (16,9 посто) и јавни превоз (12,6 посто).
Међу испитаницима њих 73,6 посто живи у месту пребивалишта, а 34,5 посто намерава да се исели у наредне три године, при чему њих 42,8 посто у другу жупанију, 30,8 посто у друго насеље исте жупаније, а 26,4 посто у иностранство. Као главне разлоге наводе побољшање животног стандарда (31,9 посто) и боље могућности запошљавања (29,5 посто).
Преосталих 26,4 посто живи изван места пребивалишта од којих 20,5 посто планира повратак у место пребивалишта у наредне три године. Као главне разлоге истичу близину људи до којих им је стало (24,1 посто), емотивну повезаност с родним крајем (20,7 посто), квалитету живота и решено стамбено питање ( по 14,9 посто). У повратак није сигурно 33,3 посто младих, а њих 46,2 посто не намерава да се врати у место пребивалишта.
Међу 10 изабраних могућности, услуга и садржаја од којих зависи дугорочни останак младих у руралним и удаљеним подручјима приоритети су им одговарајуће радно место, висина плате и инфраструктура.
У решавању проблема млади подједнако сматрају да кључну улогу имају локална заједница (26,2 посто) и држава (22,1 посто), а у нешто мањој мери Европска унија (16,4 посто). Да је све до њихове личне иницијативе сматра 13,6 посто и локална власт 12, посто.
Најмање их сматра да кључну улогу има жупанијска власт (8,7 посто), пише "Вечерњи лист".
Истраживања о животним условима и приликама за младе у руралним и удаљеним подручјима Хрватске спроведено је на узорку од 366 младих старости од 18 до 30 година, а циљ је био испитати мишљења и ставове младих о квалитету живота у руралним и удаљеним подручјима, с нагласком на миграцијске намере и развојне перспективе.