Српска роба протерана са рафова на КиМ: Замена из других земаља скупа

Због одлуке приштинских власти да забране увоз, а која је на снази већ месец и по дана, у прехрамбеним радњама на северу Косова и Метохије све је мање робе са ознакама произвођача из централне Србије, док појединих производа попут брашна, шећера, млека и алкохолних пића готово да нема или су залихе при крају.

Имају ли Срби на КиМ људска права? Међународни представници окрећу главу на тортуру над њима

Српски артикли су на рафовима уступили место онима из Северне Македоније, Хрватске, па чак и Бугарске и Румуније или Црне Горе, због чега им је цена производа већа од 20 до 25 одсто.

"Грађани највише траже млеко и млечне, али и сухомеснате производе из централне Србије. Такође, при крају су нам залихе и флаширане и киселе воде српских произвођача", каже за "Новости" власница радње у готово самом центру Косовске Митровице.

Наш народ на северу мучи то што су навикли на одређене српске производе и што су сада принуђени да купују робу лошијег квалитета и то по знатно вишим ценама, јер се урачунавају и трошкови транспорта.

"Логично је да је производ из Северне Македоније скупљи од оног из, рецимо, Рашке", каже  власник познатог маркета у центру Митровице.

Један од представника цивилног сектора Стефан Калаба из НВО "Каза", опомиње да је флаширану воду из централне Србије заменила она са Косова, а пиво "туборг" које се точило северно од Копаоника сада се допрема пуњено у Бугарској, док пиво "јелен" стиже из Црне Горе...

Сухомеснате производе, чајну кобасицу и саламе које су грађани куповали од познатих произвођача из уже Србије, сада су заменили производи углавном македонске марке "Пекабеско". Да им недостају "Имлеково" млеко и млечни производи, кажу нам и грађани северне Митровице, где се сада углавном продаје дуготрајно млеко босанске млекаре "Миг Натура". Осека наших производа одавно влада јужно од Ибра.

На северу КиМ све мање (прескупих) српских производа

Тако у радњама у Грачаници већ дуже од месец дана нема флаширане воде "роса", док су и залихе популарне "плазме" при крају. Уместо уља "дијамант", на полицама је "звијезда" из Хрватске чија је цена 1,7 евра. "Кравицу" је заменило млеко из БиХ, а ту је и "вита" хрватски јогурт... Уместо српског чипса који је био 0,5 центи, сада се прадје румунски по цени од 0,70 центи...

И док житељи севера КиМ не сумњају да је забрана увоза српске робе још један атак Куртијеве власти на њихов опстанак, Приштина блокаду правда "безбедносним разлозима".

Но, српско жито им не смета, јер га, према сазнањима "Новости", и даље мељу у својим млиновима.

"Суштина је у томе да се косовске власти понашају онако како њима одговара и уколико им затреба жито, тада ће га вероватно увозити из централне Србије, јер је најјефтиније", напомињу саговорници "Новости" који су револтирани и упорним ћутањем међународне заједнице.

Потрошачи: Странке користе грађане за свој профит

Сељатин Качанику из приштинске организације "Потрошач" изјавио је данас да привремене институције у Приштини не раде ништа за потрошаче, да им нарушавају достојанство, као и да су цене на КиМ много веће него у ЕУ. Према његовим речима привремене институције су стално на одмору, а политичке странке користе грађане за свој профит.

"Скупштина, као што сте видели, иде на годишњи одмор, а за нас грађане потрошаче и породице потрошача, Скупштина, Влада и министарства су увек на годишњем одмору, јер 17 година од када постоји Организација потрошача не сећам се да су ишта учинили у корист потрошача", рекао је он за портал "Економија онлајн".

Према његовим речима, политичке странке се финансирају из буџета, док потрошачи никада нису добили подршку у том смислу.

"Оно што се може видети и приметити на терену је да су притужбе све веће, било у погледу цена или у погледу квалитета. Ми као организација неколико пута смо рекли да јесте тачно да су цене на Косову, нажалост, страшно веће него у Европској унији", истакао је Качанику.

Петковић одговорио Ховенијеру: Знамо где су границе на КиМ, то су границе Србије

У току првог квартала 2023. године размена робе између Централне Србије и тзв. Косова износила је 105 милиона евра. То је за 4,9 милион евра, односно за 4,46 процената мање у односу на исти период лане.

Отпрема робе на тзв. Косово, током прва три месеца износила је 94,1 милион евра, за 3,1 милион евра мање у односу на исти период 2022. Допрема робе са тзв. Косова у Србију, у посматраном периоду 2023, износила је 10,9 милиона евра, тј. за 1,8 милиона евра мање. То је за 14,2 одсто мања вредност од оне остварене током 2022. године.