Србија сутра оплакује жртве "Олује": 28 година касније, Срби у Хрватској статистичка грешка

Од почетка хрватске војно-полицијске акције "Олуја", односно напада на Србе у Крајини, током које је погинуло или нестало 1.960 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине - навршава се 28 година.

Злочиначка агресија започела је ујутро 4. августа 1995. године, масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске на простору Републике Српске Крајине (РСК), односно севера Далмације, Лике, Кордуна и Баније.

Акцију је припремила фирма МПРИ са средиштем у Александрији, Вирџинија, САД, у којој су биле ангажоване стотине пензионисаних генерала САД. Њихови припадници радили су и за Хрватску војску и за припаднике 5. Корпуса тзв. Армије БиХ.

Постојала је, дакле, подршка НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране, односно војске Хрвата БиХ, као и Армије БиХ.

До агресије је дошло упркос чињеници да се та област налазила под заштитом УН, као сектори "Југ" и "Сјевер", као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Одлука о почетку акције "Олуја" донета је током састанка у вили Јосипа Броза Тита на Брионима 31. јула 1995. године.

Како се види из Брионских транскрипта, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман несумњиво је  дефинисао циљ речима: "То је сада тема наше данашње расправе, да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану".

Помињао је такође уклањање "реметилачког фактора" нагласивши да ће одстрањивање "страног, повијесно одвојеног" елемента донети позитивне последице етничке хомогенизације. Поменуо је и да док операција буде трајала треба јавно "јамчити тобоже грађанска права".

У саставу хрватских снага које су учествовале у нападу налазило се око 130.000 припадника. Са њима у садејству било је око 25.000 припадника Армије БиХ. Војску Српске Крајине наводно је тада сачињавало приближно 40.000.

Акција је започела у 5.00 часова ујутро 4. августа, жестоким дејствима артиљерије и ракетних јединица на дуж читаве линије фронта.

Прва линија одбране Војске Републике Српске Крајине померена је, односно пробијена, на више места, продором у дубину РСК. Онеспособљени су такође системи веза РСК.

У поподневним, односно вечерњим сатима, започела је евакуација цивила, преко Срба и Двора.

Сутрадан, 5. августа, око поднева, објављено је да су хрватске трупе ушле у Книн. Тог дана заузет је простор већег дела далматинске загоре који је улазио у састав РСК, осим Книна, Дрниш, Бенковац, на простору Лике, али и Дубица у Банији.

Линије код Слуња пробијене су 6. августа. Тада долази до спајања трупа Хрватске са такозваним Хрватским вијећем одбране, односно војском Хрвата БиХ, као и са Петим корпусом Армије БиХ, односно муслиманским снагама. Тиме је простор РСК пресечен. Тог дана заузета је Петриња у Банији. После озбиљнијег отпора те вечери пала је и Глина.

Војнић, Топуско, Лапац пали су 7. августа. Тог дана у 18.00 часова Гојко Шушак, тадашњи министар одбране Хрватске објавио је да је војна акција "Олуја" окончана.

Бројни цивили који се нису повукли страдали су. Према подацима Хрватског хелсиншког одбора на простору сектора "Југ" остало је 4.051 лице, од чега је убијено око 600, не рачунајући војна лица.

Познати су случајеви злочина у Ивошевцима, где је убијено најмање 14 особа, или у Плавном, где је 6. августа убијено 13 стараца.

Према извештају Комисије ОЕБС-а од 10. августа: "Постоје директни докази о систематском паљењу кућа цивила и друштвеног власништва, укључујући предузећа, од стране ХВ-а, цивилне полиције и припадника специјалних формација полиције".

Савет безбедности УН донео је Резолуцију бр. 1009, 10. августа 1995, којом је од Хрватске тражена заштита цивила и њихове имовине. Као и кажњавање оних који су починили злочине.

Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање, односно пуцање по колонама избеглих.

Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је авион хрватског ратног ваздухопловста 7. августа нешто после 12.00 часова на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио 10 особа, међу њима четворо деце. Рањено је преко педесет цивила, такође мноштво деце. Био је то Миг 21, долетео из Сплита.

У прихвату избеглих посебно су се тада истакли грађани Приједора и Бањалуке.

У акцији названој "Маестрал" која је била продужетак "Олује", од 8. до 17. септембра 1995, хрватске снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 Срба са подручја више општина запада БиХ: Дрвар, Петровац, Шипово, Јајце, Босанска Крупа, Кључ.

Уследила је одмах потом 18. септембра 1995, акција "Уна" односно напад Хрватске војске са простора РХ, на три општине Републике Српске: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица. Намера је била заузимање Приједора.

Хрватске снаге су током те операције починиле и злочине код фабрике Кнежопољка, када су убијена 44 цивила а рањено је 38. Хрватска војска је међутим тада тешко поражена и акција је обустављена.

У пресуди хашког Трибунала за бившу Југославију, априла 2011, оцењено је да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, на чијем се челу налазио председник Хрватске Фрањо Туђман. У пресуди пише да је "циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима".

Другостепеном пресудом од 17. новембра 2012. године, генерали ХВ Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени су кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Ослобођени су по свим тачкама оптужбе.

Злочини утврђени у првостепеној пресуди нису негирани.

Штрбац: "Тихи егзодус" траје и дан данас

Председник документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да су према подацима те организације у војно-полицијској акцији "Олуја" која је почела 4. августа 1995. године 1893 особе погинуле или нестале, а да је међу њима више од 65 одсто цивила и 29 одсто жена.

"Ти бројеви су веома упечатљиви када су у питању цивили и жене, а у просеку и код Хрвата и Срба у ратовима деведесетих. Када је у питању бивша Хрватска и бивша Република Српска Крајина, око 38 одсто цивила је у укупном броју жртава и око 14 одсто жена. Када је у питању операција 'Олуја' учешће настрадалих жена у укупном броју жртава је већи, као и удео цивила", рекао је Штрбац за Танјуг.

Он је истакао да је тачно једна трећина, односно 631 случај нерешен, и да се те особе воде као нестале, а да је међу њима и већи проценат цивила - чак 75 одсто и 51 одсто жена.

"То су најкритичније категорије када су у питању ратни злочини, јер је по Женевској конвенцији убиство цивила, жена, деце као и заробљених војника који су престали да пружају отпор ратни злочин", навео је Штрбац.

Он је додао да је поред великог броја жртава током "Олује" комплетно девастирана терирорија Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације.

"Најпре опљачкана, па попаљена и минирана. Међународне организације су до краја те 1995. године изашле са пописом од око 22.000 уништених објеката. Али није то, то. Много је више од тога", навео је Штрбац.

Он је оценио да "тихи егзодус" траје и дан данас.

"Оно што је остало и што се у међувремену вратило, одлази. Ми смо имали мало јачи повратак од 2000-2003, а онда је застао. А од кад је ушла Хрватска у ЕУ на једног српског повратника пет или шест је напустило Хрватску", нагласио је Штрбац.

Подсетио је да је 1991. године, на тада спроведеном попису становништва, у Хрватској живело око 582.000 Срба и да су чинили 12,2 процента у укупној популацији Хрватске, а да је било и око 106.000 оних који су се изјаснили као Југословени, а да је међу њима био највећи број Срба.

"У Хрватској је било више од 700.000 Срба, а сад на попису - подаци су објављени на јесен прошле године, број Срба је сведен на 3,2 процента у укупном уделу популације - око 126.000, а Југословени су нестали, а ако се неко и попише, то је на нивоу статистичке грешке", закључио је Штрбац.

Историчар Марковић: "Олуја" је једна тачка око које не можемо да се помиримо

Директор Института за савремену историју Предраг Марковић рекао је да је прослава "Олује" у Книну један бизарни догађај и да је Хрватска вероватно једина земља у Европи којој је национални празник то што су испразнили готово трећину своје територије од становништва.

"Они их нису побили као што су хтели у Другом светском рату, али тамо Срба практично више нема. Значи они славе нестанак становништва са трећине своје територије. Ја не знам други такав национални празник у Европи", рекао је Марковић за Танјуг.

Марковић додаје да у Книну, у коме Загреб сваке године организује централну прославу "Олује", данас не само да нема Срба већ је Хрватска од тог града и дела своје државе његове околине направила "пустињу".

"Они нису успели да населе Хрватима већи део тих освојених територија, тако да они славе то што су испразнили велики део своје земље и да ствари буду горе, злочине у 'Олуји' нису чиниле паравојне формације, већ их је чинила редовна војска и полиција", рекао је Марковић.

Он сматра да је са становишта државне одговорности већа одговорност Хрватске за злочине у "Олуји" него државе Србије за злочине у разним ратовима.

"Јер у случају српских злочина та дела су чиниле паравојне формације, а у случају "Олује", скоро све злочине су починиле неке специјалне јединице хрватске војске и полиције", указао је Марковић.

Он је истакао да данас односи Србије и Хрватске нису тако лоши, али да је "Олуја" једна тачка око које не можемо да се помиримо.

"Хрватски писац Анте Томић је најбоље описао колико је прослава у Книну чудна. Ту се окупе некакви националисти, пијани ветерани и сутрадан - Книн је опет мртав град. Као они напуштени градови у каубојским филмовима", навео је Марковић.

Истакао је да Хрватска у Книну слави победу над Гораном Хаџићем и Миланом Мартићем и полунаоружаним старијим цивилима као да су победили руског генерал-фелдмаршала Михаила Кутузова и вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера заједно.

"Никада слабијег и јаднијег противника није био него што је била војска Републике Српске Крајине, а Хрвати ту своју победу над полунаоружаним, најчешће старијим цивилима, тако увеличавају да је то неукусно. Нама Србима пребацују да имамо митове о победама, али ми смо се борили са турским султанима, аустријским фелдмаршалима, Хитлеровим генералима, а они су у својој победи победили Милета Мартића", рекао је Марковић.

Коментаришући судске процесе за злочине почињене током "Олује" Марковић каже да је то "завршен процес", а да осим појединачних судских процеса на неким нижим нивоима, не верује да ће неко одговарати на командном нивоу.

"То је пре свега грешка Хашког суда. Могуће да је један од разлога за то што је 'Олуја' делимично спроведена уз америчку помоћ. Тако да би суђење хрватским генералима морало да обухвати и суђење америчким генералима који су као саветници учествовали у 'Олуји'. Хашки суд знамо колико је непринципијелан и подложан притиску Америке. Тако да могуће да је избегнута одговорност хрватских генерала, јер је 'Олују' заправо омогућила у великој мери америчка помоћ", оценио је Марковић.

Он сматра и да су избегли Срби из Крајине обогатили Србију.

"Нама су ти људи донели много тога. То је један вредан свет. Свет који се сам сналази. Који су изградили нове животе. Жена Николе Јокића је била беба у 'Олуји'. Неки од мојих најбољих научника у институту су били деца 'Олује'. Имам двојицу", навео је Марковић.

Наглашава да "Олуја" у Србији неће бити заборављена, али упозорава да чак и најлибералнији Хрвати не негирају природу те операције.

"Они кажу 'био је понеки злочин, али је у принципу то ослободилачка акција'. Заправо 'Олуја' треба да коначно припадне историји да не би била коришћена у Хрватској, што је неукусно, за ликовање јер су током ње протерани људи на тракторима. Да ли је то заиста достојно да се слави?", упитао је Марковић.