РТ Балкан истражује: У Србији уништен 1 одсто од укупног фонда свиња, опоравак ће трајати дуго

У 2023. годину Србија је ушла са сточним фондом од  2.670.000 свих категорија свиња, а куга је уништила око један одсто од укупног броја грла. Нажалост, зараза која је захватила и Републику Српску, ФБиХ и Хрватску, после малих газдинства, ушла је и у веће фарме, попут "Старог Тамиша".

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимировић за РТ Балкан каже да је свака угинула животиња превише.

"Неком фармеру који држи пет свиња, свако грло је важно и пресудно. Проблем са свињском кугом је што се та прича не завршава лако. Дуго то траје јер вирус стално перзистира, не постоји вакцина, а с обзиром на то да човек не оболева, најчешће и не зна да је његов носилац, па дели са комшијом производе од меса, обилази газдинство и одржава контакте са другим фармерима", наводи Будимировић.

Према његовим речима, није захвално давати закључке колико је година потребно да се свињарство поново подигне на ниво од пре неколико деценија. Једно је ипак сигурно - пословање у сектору никад више неће бити исто.

"Белгија и Чешка, погођене свињском кугом 2014. године, после седам-осам година поново су биле жаришта заразе. А код нас је свињарска индустрија деценију уништавана, тако да је прво потребно подићи број грла и повећати производњу за сопствене потребе", наводи саговорник нашег портала.

То значи да је потребно смањити увоз за 10 одсто и истовремено подигнути производњу у броју јединки и количини меса.

"Ми не користимо ГМО соју у прехрани животиња, због чега дајемо 30 одсто више новца на храну. Треба утицати и на генетику, тако да крмаче дају 27 прасади, а не 20-ак као сада", наводи начелник из ПКС-а начине за опоравак сточарства.

Када власник има угинуће на фарми или свиња показује клиничке симптоме болести, као што је апатично стање, слабија конзумација хране и воде, промене на телу, плава боја коже, висока температура, као и крварења у околини репа и папака, потребно је да спровести неколико корака предострожности, наводи Будимировић.

"Смањити контакте, не спроводити природну оплодњу него из сопствених запата и вештачком инсеминацијом. Обављати дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију фарме, производе не делити међусобно", набраја наш саговорник.

Будимировић објашњава процедуре у случају да свињска куга закуца на врата сељака.

"Када у леглима или запатима угине јединка, ветеринар констатује присуство болести, које се утврди ПЦР текстом у институту. На основу решења о поступању са животињама из газдинства спроведи се еутаназија, а комуналне службе их одлажу у јаме и гробнице или кафилерије, а обавештење о присуству заразе оставити јавно видљиво", навео је он. 

Зараза присутна у 32 општине

У Србији је до 2. августа укупно на 1.232 газдинства на територији 32 општине у 13 управних округа потврђено 1.637 случајева афричке куге свиња (АКС) код домаћих свиња, од чега је 979 угинулих свиња.

Случајеви АКС код домаћих свиња потврђени су у следећим управним окрузима: Пчињски, Браничевски, Поморавски, Подунавски, Моравички, Јужнобанатски, Борски, Средњебанатски, Зајечарски, Сремски, Шумадијски, Јужнобачки и Град Београд.

"У зараженим газдинствима извршена је еутаназија 19.742 свиње са нешкодљивим уклањањем и дезинфекцијом газдинства", последњи су подаци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.