Европарламентарац: Србија треба да донесе јасну одлуку о Европи, уместо пријатељства са Русијом

Не можемо више себи да приуштимо грешке на Западном Балкану, рекао је холандски посланик у Европском парламенту Тејс Ројтен, један од потписника позива дипломатском врху САД, Велике Британије и Европске уније (ЕУ) на промену приступа Запада.

У интервјуу за Радио Слободна Европа, Ројтен, који је и члан Одбора за спољне послове у Европском парламенту, прокоментарисао је позив десетина посланика америчког, британског и европског блока за нови приступ Запада "Косову" и Србији, јер, по њиховом мишљењу, садашње политике не функционишу.

На питање како коментарише недавни позив америчких и европских посланика високим дипломатама Сједињених Држава, Велике Британије и Европске уније да промене приступ "Косову" и Србији он је рекао да је изузетно задовољан овом иницијативом, јер не само да је то трансатлантски позив - од посланика из више од 13 различитих земаља, инициран из Сједињених Држава, Британије и Немачке, већ је то и врло јасан и једноставан захтев.

"Све што тражимо је уравнотеженији и пропорционалнији приступ. Тражимо две ствари: повратак преговорима о нормализацији и стабилизацију региона - јасним и координисаним приступом, а не као што смо видели последњих месеци", истакао је он.

Како истиче, пре свега мора се стати на крај садашњем приступу, а то се углавном тиче мекшег приступа према председнику Србије Александру Вучићу, који, по његовом мишљењу, утиче не само на питања Босне и Херцеговине, подржавајући председника Републике Српске Милорада Додика, него је и препрека напредовању на путу нормализације односа "Косова" и Србије, што је преко потребно.

"Друго, морамо да будемо врло јасни о томе шта тражимо од партнера у целом региону. И посебно ЕУ мора да схвати да је стабилност овог региона кључна за стабилност целог континента. Не можемо да приуштимо више грешака и оно што предлажемо као посланици је превентивна дипломатија", каже Ројтен.

Како објашњава, потребан је план Б, наравно, "не да бисмо се борили, већ да би нам приоритети били јасни".

То значи, каже, појачање Еуфора у Босни и Херцеговини, појачање Кфора на КиМ, ако је потребно, посебно у случајевима као што су напади на њих, да би имали, додаје, јасан и недвосмислен одговор међународне заједнице.

На питање, хоће ли превентивна дипломатија, која се није често помињала у прошлости, бити пут напред, Ројтен каже да је то дипломатија у оквиру ширег приступа, која не само да гарантује стабилност кроз међународно присуство у региону, већ значи и одговор на кризе сваки пут када се појаве.

"Сваки пут када неко у региону подрива стабилност и пут ка интеграцијама, мора доћи до реакције", истиче он.

Говорећи о коментару посланице Алише Кернс да је реткост да се толико посланика окупило да изрази забринутост због недавних дешавања на "Косову" и у Србији, Ројтенс је рекао да то показује да су многи посланици у много држава свесни "да смо у кључном тренутку и да не можемо ово питање оставити након летњих празника", те се ствари сада дешавају и то показује да "желимо да дипломатски врх делује и да постоји координација међу њима".

Морају да се донесу тешке одлуке

На питање која су прва три корака, Ројтен одговара - одустајање од самозадовољности и благог приступа, као и начин размишљања да се не реагује јасно на прошле споразуме.

"Сваки пут морамо реаговати. Друго, треба да постоји координација, за разлику од последњих месеци када смо виђали различите тонове и ставове о ситуацији између 'Косова' и Србије и дешавањима у БиХ. Треће, морамо бити одлучнији у погледу тога шта је пут напред. То значи да државе морају доносити тешке одлуке. Србија треба да донесе јасну одлуку о Европи, уместо топлог пријатељства са Русијом", нагласио је он.

Наглашава да то значи да и политичари у БиХ треба да поставе приоритете који су неопходни за интеграцију у европску породицу.

"Био сам врло критичан према комесару за проширење ЕУ, он је из Мађарске, Оливеру Вархељу, али и цела ЕУ треба да смисли амбициознији план за укључивање региона. То се неће догодити преко ноћи, чак ни за годину дана, али мора имати јасан циљ за скору будућност. Ствари се морају догодити у овој деценији и морају се догодити брзо", наглашава он.

Стварање забуне

На питање на кога мисли када помиње различите тонове, Ројтен каже да мисли на различите представнике, различите амбасадоре у појединим земљама, који су понекад подржавали различите ставове, а понекад стварали забуну.

"Да наведем пример, било ми је веома чудно, иако имам у виду тензије, да су САД обуставиле војне вежбе са Косовом, али недељу дана касније извеле су вежбе са српском војском. Чак и дале одговоре који нису увек били усклађени, када је реч о киднаповању тројице косовских полицајаца на територији Србије. Мислим да су Сједињене Државе одреаговале одлучније од ЕУ. Тако нешто ствара конфузију, па је важно имати координацију", истакао је.

Каже да од званичника којима је послао писмо очекује брз и координисан одговор, јер је то прилично јединствена иницијатива.

"Нисмо се случајно обратили трима странама, ЕУ, Сједињеним Државама и Великој Битанији и очекујемо нову политику за регион", рекао је Ројтен.

Потписници 'нису непријатељ Србије'

На питање зашто ЕУ не укида санкције "Косову" Ројтен каже да је био врло критичан према томе на неколико састанака у Европском парламенту.

Сматра да је, на основу захтева ЕУ, од 3. јуна, "Косово" показало спремност да спроведе све тачке.

"Сада је проблем што имамо ситуацију у корист председника Вучића, јер он сада може да се повуче и настави своју игру која није усмерена на напредак, већ на то да ситуација остане нестабилна. Две ствари се морају догодити: прво повратак дијалога, а затим се обе земље морају фокусирати на своје изборе приступа европским интеграцијама", каже Ројтен за РСЕ.

"Чујем доста критика да је група потписница непријатељ Србије. Ово уопште није тачно. Нема ништа боље за регион него да Србија изабере европску будућност. Ово је нешто најбоље што се може догодити ЕУ и региону. Нисмо непријатељи, али желимо јасну промену политике, која би требало да буде уравнотежена и пропорционална", закључио је он.