РТ Балкан представља: Официр са ФОН-а због кога је Београдски универзитет скочио на Шангајској листи

Да није било официра са Факултета организационих наука, проф. Драгана Памучара, Универзитет у Београду би и ове године лако склизнуо на Шангајској листи најбољих. Међутим, захваљујући великој цитираности његових научних радова из области операционих истраживања, меког рачунарства и оптимизације, Београдски универзитет је ове године скочио за 40 места и заузео високу позицију између 301. и 400. места.

За РТ Балкан некадашњи професор са Војне академије каже да читаво јутро одговара на позиве новинара и колега, али да га публицитет не занима. Само знање које може да пренесе својим студентима.

Проф. Памучар, иначе је једно је од два имена српских научника, поред проф. Петра Сеферовића са Медицинског факултета, која су међу један одсто најцитиранијих научника у свету према Clarivate листи.

"То је листа која се формира на основу цитата у бази коју чине часописи на фамозној листи Science Citation Index и Social Science Citation Index. Постоји око 6.900 научника на листи, и проф. Сеферовић и ја смо на њој једини из Србије. Иначе, ти цитати долазе на основу квалитета научних радова, што имате квалитетније радове и резултате истраживања, то су вам читанији радови, које колеге користе и наводе у својим докторским дисертацијама, пројектима итд.", објашњава наш саговорник.

У току прошле године његове колеге са других иностраних институција користиле су његове математичке моделе за вишекритеријсумско доношење одлука.

"Пластично објашњење је да ако нпр. хоћете да купите ауто, имате више критеријума као што су цена, потрошња, боја. У понуди имате 10 возила и треба да изаберете према вашим преференцијама", каже професор Памучар.

Открива нам и да му најискреније не прија пажња коју је изненада добио.

"Не волим да се прича о мени. Волим да се говори о пласману универзитета, а сви ми радимо да би БУ стекао што бољу позицију, да би имали што више студената и пренели им што више знања", наводи скромно професор.

Што се тиче образовања, каже да је диплому стекао на Војно-техничкој академији, где је постао инжењер саобраћаја.

"Та академија је школовала инжењере и програмере, а друга, класична Академија, била је заслужна за продукцију војних кадрова. Сада је то све обједињено, али ја сам завршио раније, док су установе биле засебне. Магистрирао сам на Саобраћајном факултету, то ми је матични факултет и потом докторирао на Факултету одбране, односно Војној академији. Моја област научних истраживања су операциона истраживања и меко рачунарство. Иначе се бавим применом операционих истраживања, меког рачунарства и оптимизација у различитим областима, у инжењерским наукама, јер је то мултидисциплинарна област, оптимизације се примењују у различитим наукама. Прво сам предавао на Војној академији на сва три нивоа студија и тада сам само сарађивао са Факултетом организационих наука, годинама уназад", објашњава проф. Памучар.

Каже да је био природан пут да пређе на ФОН, где постоји посебна катедра за област којом се бави, много су бољи услови рада, те да такав позив није могао да одбије.

"Што се тиче мог садашњег рада на ФОН-у, сви студенти су нам феноменални, интересују се за ове области које предајем, водим доста мастер студената, надам се и докторским. Презадовољан сам, постоји интересовање, студенти желе што боље професоре, више не уписују факултете због дипломе, желе знање. Знају да је тржиште сурово, иако наши студенти имају добру 'прођу' и лако се запошљавају у фирмама... Волео бих да се више њих одлучује за останак на факултетима где би се бавили научним радом. У том смислу нам је потребно и веће улагање у науку, треба да има више професора који остварују резултате, а то може само додатним улагањем у науку и у научноистраживачки рад. То је једини начин, без тога ништа", поручује саговорник РТ Балкана.

С обзиром да има тек 45 година, проф. Драган Памучар за крај обећава још резултата.

"Надам се да је ово тек почетак, и да ће бити подршке других институција, не само према мени, већ и и према другим научним радницима и истраживачима", закључио је универзитетски професор.