РТ Балкан истражује: Зашто БУ не може да продре међу 200 најбољих на Шангајској листи

Универзитет у Београду после неславног прошлогодишњег пада за сто места на Шангајској листи најбољих светских универзитета, ове године поново је заузео позицију између 301. и 400. места.

Продекан за науку Универзитета у Београду проф. др Бранислав Боричић за РТ Балкан истиче да се Шангајска листа заснива на оцени научно истраживачког рада универзитета.

"Она не узима у обзир квалитет образовања, број студената, њихово запошљавање, него искључиво укупан број радова које професори и научни истраживачи са тог универзитета објаве у току једне године", наводи продекан на почетку разговора за наш портал.

То је само једна страна медаље, додаје, јер је потребно да ти радови буду објављени у престижним научним часописима и то не обухватајући националне, домаће, на српском, већ на енглеском језику у добро рангираним, престижним публикацијама.

Шангајска листа најбољих факултета: Београдски универзитет најбољи на Западном Балкану

"Реч је о 10.000 часописа из различитих научних области. Имамо 31 факултет и 11 института у склопу универзитета, што је укупно око 5.000 истраживача који сваке године објаве неке радове", објашњава наш саговорник.

Каже да је то основни критеријум за рангирање универзитета, али да се бодови посебно добијају у случају да се одређени појединци истакну у некој области, постану добитници Нобелове или Филдсове награде.

"У том случају одмах се додељују бодови универзитетима, добитницима високих признања. У овој категорији смо имали добре продоре, јер су одређени појединци били веома цитирани у претходној години. Ове године су то проф. Драган Памучар са Факултета организационих наука (ФОН), а поново је бриљирао професор Медицинског факултета, доктор кардиологије Петар Сеферовић", наглашава Боричић.

У том смислу значајна имена ранијих година су професори Стојан Раденовић са Машинског факултета и Зоран Каделбург са Математичког факултета.

Како би Београдски универзитет остао на истом нивоу као данас, продекан за науку оцењује као приоритетно да сви радници са универзитета у истом броју наставе да објављују између 2.000 и 3.000 научних радова годишње у врхунским часописима.

"Даљи напредак би више био инцидент него нешто на шта можемо да рачунамо на дужи рок. У односу на регион издвојили смо се као најбољи, наспрам Загреба и Љубљане, других и нема - лидери смо несумњиво", објашњава саговорник РТ Балкана.

Када су у питању научне области, годинама уназад најбоље су котиране наука о храни и прехрамбена технологија, физика, математика и медицина (са фармацијом и стоматологијом). 

"Било је велико изненађење да имамо највеће стручњаке међу онима који се баве храном и њеном производњом, а то су Пољопривредни, Технолошко-металуршки и Хемијски факултет", каже Боричић.

Проф. др Зоран Николић са Физичког факултета у Београду истиче да је његов колега са ФОН-а Драган Памучар, најзаслужнији за скок од 40 места на Шангајској листи ове године.

"Он је официр са Војне академије који је истраживачки букнуо у проблематици оперативних истраживања и статистике", открива проф. Николић више о особи која је ушла на листу најцитиранијих научника и тако додатно "погурала" универзитет.

Он додаје да је наша научна заједница генерално оријентисана на све могуће правце истраживања, што је добро, јер претерано специјализовање не би уродило плодом.

Николић подвлачи колико је Шангајска листа сурова у оцењивању.

"Не можете да играте игру са првих водећих 200 универзитета, пре свега јер немамо бројну популацију, вансеријске кадрове и новац да их задржимо у земљи. У том смислу пример су амерички универзитети који су најбројнији у првих 10, 15 на Шангајској листи", напомиње Николић.

Како истиче, у питању је дуга традиција, амерички универзитети опстају на врху зато што елитност третирају на потпуно конкурентан начин.

"Код њих се појављује научна елита која долази из целог света, ствараоци, научници, радници су придошлице из Кине, Индије, Русије. То је рецепт како ћете опстати и непрестано бити на врху. Ми ту трку не можемо да играмо и ових 10-15 универзитета који су потпуна елита, то је за нас недостижно", наглашава он.

Сматра да Београдски универзитет не може да уђе ни у првих 200.

"На листи има много градова већих од Београда. Сама Кина има преко 100 градова са више од милион становника, а један град има више универзитета", појашњава он.

Рецептура за нас је, како наглашава, да подигнемо квалитет и ниво како бисмо постали препознатљиви по неком виду изузетности, чему доприноси Шангајска листа, и да са тим пробамо да будемо центар ка коме ће гравитирати академци из страних земаља, мање на основне студије, нешто више на докторске и понајвише на постдокторске.

"Треба да се позиционирамо као центар у региону, да будемо видљиви људима који никад не би размишљали о студирању у Београду, док нас не виде добро смештене на овој листи. Такође би требало и да водимо локалне трке. Ми нећемо привући докторанта из Шведске, али хоћемо из Индије и Пакистана. Тиме би се створили услови да идемо значајније напред. Ипак, неопходно је нагласити  колики је значај овог постигнућа, поготово наспрам новца којим располажемо", закључује Зоран Николић.

Ректор проф. др Владан Ђокић изразио је изузетно задовољство и упутио честитке због великог успеха Универзитета у Београду.

"Универзитет би требало непрестано да тежи да подиже свој углед и статус. Постоје три утицајне листе које рангирају универзитете, а Шангајска je највидљивија, па се сматра и најважнијом. На тој листи УБ се сада налази између 301 и 400 места, што је значајно бољи резултат него претходне године", наводи ректор у саопштењу за јавност.

Он је истакао да је за светски релевантне резултате неопходно веће и систематичније улагање у универзитетско образовање и истраживања, као и развој и јачање алумни мреже, подстицање међународне сарадње, успостављање последокторских позиција и повећање броја научних пројеката.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић честитала је универзитетима у Београду и Новом Саду, који је задржао прошлогодишњи пласман од 901 и 1000 места.

"Напредак и добар пласман наша два универзитета на Шангајској листи потврда су резултата и залагања наших професора и истраживача који су квалитетом својих радова допринели да се позиција на овој престижној листи поправи у односу на прошлу годину", навела је министарка.

Она је додала да је овом успеху свакако допринела и брига и веће улагање државе у развој универзитетске и научне инфраструктуре које су значајан предуслов за успешан рад професора и научника.

Први на Шангајској листи су амерички ајви-лиг универзитети Харвард, Стенфорд и МИТ, потом британски Кембриџ, а следе универзитети Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Калтек и Чикаго.