Три ствари које се траже од Србије: Шта нам Запад спрема од јесени?

Прича о "сламању доминације Србије" која се симултано појавила у неколико немачких медија, али и у анализи Си-Ен-Енa, вид је медијског притиска на јавност и доносиоце одлука у САД и Европи како би се од јесени заоштрио став Запада при решавању спорних питања на Западном Балкану, пише "Блиц".

Тај оштрији курс према "непослушној Србији", ипак, заговара само део западноевропског политичког естаблишмента, махом у Немачкој, док званични Вашингтон и француски председник Емануел Макрон и даље промовишу нешто блажи однос према земљама региона.

"Тврђа политика" могла би да се огледа, пре свега, у завртању финансијских славина, али и претњама укидањем безвизног режима, сматрају аналитичари. С друге стране, свако досадашње форсирање штапа у односу на шаргарепу имало је , како "Блиц" оцењује, углавном мршаве ефекте.

Програмски менаџер Центра за европске студије Страхиња Суботић каже за "Блиц" да ЕУ већ сада има чвршћи став према Западном Балкану.

"Доказ за то је чињеница да је ЕУ први пут у историји увела казнене мере Приштини. То је било незамисливо до пре само годину дана. Упркос томе што неке земље у ЕУ признају, а друге не признају независност Косова, и што једне више, а друге мање подржавају Приштину, све државе су биле јединствене у ставу да треба применити непопуларне мере и увести санкције Приштини", каже Суботић.

То је уједно порука и целом региону: ко год се буде понашао на неевропски начин, исто ће проћи.

"Шта значи неевропско понашање? То је, пре свега, неспремност на конструктивну улогу и компромис, а спремност на промовисање популизма. За разлику од ранијег периода, сада је ЕУ све потезе у целости ускладила са САД. Вашингтон је увео санкције Вулину и босанским званичницима", каже Суботић.

Немачка најригорознија према Србији?

Многи сматрају да од свих земаља ЕУ Немачка има најригорознији став према Србији. Ипак, немачко фаворизовање Приштине засад више долази из уста појединаца, партијских функционера или посланика који су најчешће лево оријентисани. Сличан случај је и са ЕУ, у којој највише припадници Зелених отворено и гласно стају на страну Приштине у готово свакој ситуацији.

Суботић ипак није уверен да званична Немачка има тврђи став према Београду у поређењу са другим државама ЕУ.

"Немачка је имала право вета на увођење санкција Приштини, али то није искористила. То указује да Берлин дели исти став као цела ЕУ. Штавише, у последње време се пре може чути да је ЕУ попустљивија према Београду, него према Приштини", каже Суботић.

Од Београда Запад очекује три ствари у односима са Приштином, додаје он.

"Прво, да не пружа подршку Србима који су на северу Косова претукли војнике Кфора. Друго, да подржи поновљене локалне изборе на северу КиМ. И треће, да буде конструктиван у даљем дијалогу са Приштином. Као што видимо, то нису крупне политичке одлуке и реално су оствариве. С друге стране, од Приштине се много више очекује и зато је под већим притиском". каже Суботић.

Дипломата Срећко Ђукић очекује да у септембру Запад изађе са чвршћом агендом према нашем региону.

"Све указује на то да ће Запад да уведе тврђу политику према Београду и да ће ЕУ и САД већ у септембру инаугурисати нову агенду према Западном Балкану. Могуће је заустављање инвестиција, кредитних операција и финансијских токова", тврди Ђукић.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, сматра да је Запад "профулао све могуће рокове" и када је реч о ситуацији у БиХ, и на Косову.

"Више им се ништа не може веровати. Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак су говорили да ће се до лета много тога решити и договорити на Косову, а видимо да се супротно догађа. Увели су неку врсту санкција Приштини које имају мршаве ефекте", каже Попов за "Блиц".

Поставља се питање и колико су на Западу јединствени у погледу Западног Балкана.

"Изгубили су кредибилитет у претњама. Све што су претили готово ништа нису испунили. Зато се и не могу предвидети следећи потези САД и ЕУ. Можда се нешто преломи, па се покрену ствари са мртве тачке""Б, каже Попов.