Србија и Балкан

Када су српске родољубе обесили на Теразијама: Симбол почетка нацистичке репресије у Србији

Тела обешених остала су да висе све до увече, као беспримерно упозорење пред пренераженим Београђанима
Када су српске родољубе обесили на Теразијама: Симбол почетка нацистичке репресије у Србији© Википедија/Историјски архив Београда

На данашњи дан 1941. године, у центру Београда на Теразијама, немачки окупатори обесили су тела петорице српских родољуба. Обешени су: Јован Јанковић, Ратко Јевић, Велимир Јовановић, Светислав Милин и најмлађи, Милорад Покрајац.

Ова језива сцена Срба обешених 17. августа 1941, изобличених и намучених лица, у поцепаној одећи, постала је симбол бруталности нациста, али и најава бројних других масовних злочина који ће се у току Другог светског рата одиграти на простору Србије.

Одмазду су наредили шеф београдског Гестапоа СС мајор Карл Краус и војни заповедник Србије генерал Хајнрих Данкелман. Циљ је био "спровођење егземпларне одмазде у Београду."

Тела обешених остала су да висе све до увече, као беспримерно упозорење пред пренераженим Београђанима. Иначе, трг на Теразијама је у то време био главни трг престонице.

Овај злочин представљао је застрашујућу прекретницу, која се дубоко усекла у памћење Београђана, али та прекретница није примирила устанак, који је тада био у зачетку, већ је, како се ускоро показало, допринела његовом распламсавању.

Жртве нацистичког терора

Све српске патриоте су убијене у ноћи између 16. и 17. августа. Према званичној верзији, убијени су у згради суда, на данашњем тргу Никола Пашића, где се налазио затвор нацистичке тајне полиције - Гестапоа. Према другим верзијама, они су убијени у зору, испод бандера на које су потом обешени. Извођени су пред егзекуторе један по један, а сви су убијени из пиштоља.

Прва и најмлађа жртва био је 18-годишњи Милорад Покрајац, ученик седмог разреда Гимназије, који је пред усташким терором побегао из Винковаца. Ухапшен је 15. августа, приликом атената на немачког наредника.

Друга жртва био је кројач Јован Јанковић, рођен у Доњој Морачи у Црној Гори, стар 21 годину. Ухапшен је дан пред погубљење, као припадник комунистичког покрета у Београду, зато што је учествовао у покушају убиства агента Управе града Београда, Србина Животе Јеремића.

Кројач Светислав Милин, рођен 1915. године, у Марадику поред Ирига, био је комунистички илегалац, а ухапшен је 30. јула, због сумње да је планирао нападе на Немце.

Сељак Ратко Јевић из Дрлупе био је припадник Космајског партизанског одреда.

Велимир Јовановић из села Парцане био је најстарији - рођен 1983, такође припадник Космајског партизанског одреда, кога је жандармерија ухапсила приликом "операције чишћења терена."

Србима је била намењена судбина робова у нацистичкој "Новој Европи"

Призор са којим су се ујутро 17. августа суочили запрепашћени Београђани био је део нацистичке политике застрашивања становништва у Србији.

Немци су намеравали да овим чином напречац смире Србе. Порука Београђанима је гласила: према било каквом чину отпора окупацији Немци неће имати никакве милости.

"У том тренутку Београђани су изгубили, ако су и имали, сваку идеју да ће под нацистима живот вратити у неку нормалу, што се у наредним месецима и годинама и потврдило", рекао је историчар Бранимир Гајић за Би-Би-Си.

На фотографијама се у позадини виде рекламе за коњске трке на хиподрому, а на једном транспаренту натпис: "Kraft durch Freude" (Снага кроз радост), што је био назив у Немачкој популарне организације за забаву.

Постојали су и полицијски доушници на терену, који су бележили реакције становника. Сви су известили о згранутости Срба над овим злочином.

Овај догађај, како примећује Гајић, треба посматрати кроз "призму тадашњих Београђана." Наступила је окупација, која је прекинула нормалан живот. Београд је управо претрпео бомбардовање, Срби су изгубили и рат и државу, а над живот се надвила огромна неизвесност.

Ипак, нацисти су инсистирали да се живот нормално наставља. Покушавали се да покажу да је настала "Нова Европа" и да ту за све почиње "нови живот". Више није требало да постоји ништа што је имало везе са предратним раздобљем. Двадесет дугог јуна отпочео је напад на Совјетски Савез, чувена операција "Барбароса", у којој су нацисти очекивали брзу и лаку победу.

Од Срба, предодређених за судбину робова у тој "Новој Европи", захтевала се једино безусловна и беспоговорна послушност новим нацистичким властима.

image