"Догодине у Призрену": Коме смета "Добро дете"?

Не зна се шта је последњих дана више узнемирило западне експоненте, припаднике НВО и прозападних медија: мурали са текстом народне песме, или књига за децу за узраст од 7 до 10 година.

Да се ради о књизи о злим Србима који се боре против људских права и слобода, верујемо, не би им сметала "креативна слобода аутора", можда би је и финансирали, међутим, када је у питању "Догодине у Призрену - Сан о слободи" издавачке куће "Добро дете" ситуација је другачија. Од Београда до Приштине дигло се све антисрпско, и "случајни Срби" и Албанци сложили су се и удружили, по ко зна који пут, како би упозорили на "злу намеру" аутора и "малигни утицај" српског партиотизма по све што хода, живи, дише, лети, плива или гмиже. 

Пре неколико дана у једном делу медија који послују у Србији као бомба је одјекнула вест да је изашла дечија књига. И то не нека тамо, било каква, већ српска патриотска у којој се машта о слободи колевке српства Косова и Метохије. 

"Књига 'Догодине у Призрену' не може никоме да нашкоди, али сви ми знамо да у нашем друштву постоји једна група људи који су алергични и на много бенигније ствари", каже за РТ Балкан аутор и издавач књиге Александар Миљевић.

Редом су се оглашавали и позвани и непозвани, писали колумне, жалили се и упозоравали на то какву штету може да направи књига за децу са патриотским наративом, а аутора су млако и бљутаво покушали да дискредитују. Чини се, недовољно, као некада, чак не оправдавајући дневницу због које су се и огласили. 

"Ових дана присуствујемо хајци на мурале који шаљу исту или сличну поруку. Једна група људи у нашој земљи је навикла у последњих 25 година да таквих ствари нема и да, чак и ако се појаве, неком својом акцијом и активношћу могу то да сузбију у потпуности и то врло лако. Дуги низ година то је било прећуткивано, нису морали чак ни да се труде, јер у свим медијима је био један договорени мрак и гласно ћутање о српским темама", наводи Миљевић.

У последње време, како каже наш саговорник, дошло је до одређених промена појавили су се многи слободни медији, а и неки домаћи медији су се мало отворили за "српске теме".

"Ствари су почеле да се мењају и чини ми се да су ти људи постали нервозни. Потпуно неочекивано се догодило ово око нове књиге", указује Миљевић, који каже да се хајка догодила потпуно неочекивано:

"Текст о томе прво је објавио 'Сити магазин', за њега знам одавно, нисам ни знао да га је 'Данас' купио. Онако мекан и бенигни текст, не бих могао рећи ни ироничан, више су изненађени јер се појавила нека књига. Након тога је кренуо напад. Приметио сам да су одређени људи коментарисали књигу чисто да би нешто написали. На пример Теофил Панчић који је написао текст за 'Време" о књизи, у тој колумни ништа није рекао, али, ето, огласио се."

Слична ситуација догодила се и претходне године, присећа се Миљевић, када је издата књига "Срби против НАТО-а 1991-1999".

"Чини ми се да је та књига, као и наше претходе књиге, натерала противнике српског погледа на живот да реагују. Почетком прошле године је била у питању књига 'Срби против НАТО-а 1991-1999' и око ње се мало 'закотрљало', али тада нису у питању били другосрбијански медији, већ домаћи, који су питали како то и зашто ми окрећемо децу против НАТО-а. То начелно није била намера. Желели смо да изнесемо поглед српског народа и државе деведесетих година, али није било овако оштро, као за нову књигу", присећа се наш саговорник и додаје:

"Чини ми се да су они сада већ мало забринути", сматра Миљевић. 

Напади су, објашњеава наш саговорник, контрапродуктивни.

"Колико сам приметио из досадашњих напада, српски народ је увек реаговао тако што је књигу куповао. Многи људи, на крају крајева, и нису чули за књигу, као и када је у питању 'Срби против НАТО-а', али су реаговали на нападе прозападних структура и купили књигу свом детету", објашњава Миљевић истичући да агресивни приступ није донео резултате ни у последњих 25 година, увек је контрапродуктивно то што нападају све српско, јер 80% Срба није за Запад: "Против њихових идеја смо."

Према истраживању Кровне организације младих Србије (КОМС), које је узео као пример, а у којем су навели: "Ове године, први пут, највише младих подржало је повратак контроле над Косовом војним средствима".

"Редовно истраживање које ради Кровна организација младих Србије каже да 31,1 одсто младих сматра да Косово и Метохију треба вратити војним путем. Без икаквих књига, они никакве књиге о томе нису могли да прочитају - није их било. Могли су само да виде и прочитају сталне нападе на српски народ и то је довело до овога", указује Миљевић.

Са уплашеним "случајним Србима" забринутим због егзистенције, јер агенда не делује на Србе, мишљење деле и Албанци. 

Шеф кабинета председнице такозваног Косова Вјосе Османи Бљерим Веља је књигу "Догодине у Призрену – Сан о слободи" оценио као "узнемирујућу".

"Узнемирујућа публикација у Србији која користи тактику индоктринације која подсећа на пропаганду ИСИС-а. Оваква манипулација децом око Косова је забрињавајућа. Књига понавља наратив Вучићевог режима који ризикује дестабилизацију региона и представља значајну претњу трајном миру", написао је Веља на "Иксу" (некадашњи Твитер).

И све то не би било тако чудно да поздрав "Догодине у Призрену" постоји од јуче, или од почетка владавине Александра Вучића, којег оптужују за овакав наратив. 

Међутим, овај поздрав пут се појавио уочи ослобађања КиМ у Првом Балканском рату 1912. године, објаснио је аутор књиге. 

Од тада до данас - ретко је био у употреби, али онда су неки нови клинци почели да схватају значај слободе, можда много више и много боље од родитеља, који су деведесетих били веома близу Западу. 

"Велики део српског народа био је окренут Западу за време владавине Слободана Милошевића. Да нису кренули на нас, да нас нису бомбардовали и нападали све српско - Србија би данас, вероватно, добровољно била чланица и НАТО-а и ЕУ. На срећу, то се није догодило. Запад је заувек изгубио Србе и нико то не може да промени", каже наш саговорник. 

Овај поздрав последњих година стидљиво се појављивао у свакодневном говору, у песмама, на зидовима у форми графита, на мајицама... Експанзију је доживео у време све већих притисака и све чешћих етнички мотивисаних напада на Србе на Косову и Метохији.

Миљевић сведочи да деца која тренирају фолклор тако поздрављају једни друге када долазе и када одлазе, о чему му је говорила и супруга, што њега изузетно радује. 

Буди се дух слободарске Србије, наша деца сањају сан о слободи са и без књиге и то се не може зауставити: Догодине у Призрену!