"Вијести": Нема реформске владе без просрпске коалиције "За будућност Црне Горе"
Представници Бошњачке странке су на састанку код мандатара Милојка Спајића у уторак саопштили да не могу бити део нове владе ЦрнЕ Горе, ако у њој буде коалиција "За будућност Црне Горе" (ЗБЦГ) Андрије Мандића и Милана Кнежевића, преносе подгоричке "Вијести" позивајући се на своје изворе.
Странка чији је лидер Ервин Ибрахимовић је рекла да је стриктна у свом ставу да неће у коалицију са ЗБЦГ.
Спајић претендује да формира кабинет који има подршку 49 посланика, како би имао потребну већину за спровођење реформи у области владавине права и именовања у правосуђу, што је препорука која је Црној Гори стигла са међународних адреса.
Он за сада има сигурну подршку Демократа, што је са посланицима са листе ПЕС-ом 31 глас. Раније се изјаснио да неће преговарати са Демократском партијом социјалиста (ДПС) и ГП УРА Дритана Абазовића.
Ако формира владу са БС-ом, албанским партијама и Социјалистичком народном партијом (СНП), без коалиције ЗБЦГ, имаће подршку од 43 посланика, што није "реформска већина", односно неће имати довољну скупштинску подршку да изгласа законе о правосуђу.
Циљану већину од 49 посланика Спајић може да достигне само уз подршку ЗБЦГ, која има 13 посланика, будући да се унапред дистанцирао од ДПС-а.
Према незваничним информацијама "Вијести", из ЗБЦГ су Спајићу казали да се неће више задовољавати само местима "по дубини" већ да желе четири ресора у новој влади (саобраћај, енергетику, пољопривреду и просвету).
Ако дође до договора са ЗБЦГ, Спајић, наводно, планира да коалиционим споразумом обавеже тај савез да не потежу за међународне партнере спорна питања, као што су преиспитивање чланства Црне Горе у НАТО, повлачење признања "Косова" и слично. Тиме би умирио међународне партнере, чија му је подршка важна због будућих финансијских аранжмана, односно задуживања, у циљу обезбеђења финансијске стабилности државе.
Спајић би посебан споразум потписао са Демократама и партијама мањина које желе у владу, како би се избегао проблем да партије мањина буду прозиване за директну сарадњу са ЗБЦГ.
Један од лидера ЗБЦГ Милан Кнежевић казао је да на ЗБЦГ нико не може да врши притисак "ни Русија, ни Србија, ни САД, ни ЕУ" и да желе са свима да преговарају.
"Нигде није забележено као у Црној Гори да поједине амбасаде, укључујући и немачку, имају такав опсег активности који иду у правцу састављања нове владе. То што би могло да се покуша извршити као нека врста спољног утицаја или интервенције нигде се не може десити осим у Црној Гори и Северној Македонији", рекао је Кнежевић у емисији "Клуб А" на АТВ.
Он је казао да су већ раније исказали спремност да ставе мораторијум на спорна питања, да је питање независности Црне Горе завршено и да неће враћати државу ни у какве федералне оквире, да се поштују одређене међународне обавезе, да неће преиспитивати чланство Црне Горе у НАТО, да уважавају ту геополитичку чињеницу, иако су били за војну неутралност.
Кнежевић је навео да мандатар на формалном састанку у уторак није спомињао те притиске.
Један извор "Вијести" казао је да Спајић до краја седмице треба да се састане са амбасадорима Квинте од чега ће зависти његова одлука о саставу владе.
Он је у уторак одржао два састанка, први са партијама које су му дале подршку да буде мандатара, а други са ЗБЦГ.
Спајић је новинарима након састанка рекао да није било речи о подјели ресора, али да је било различитих мишљења о евентуалном учешћу ЗБЦГ у влади.
Извршна директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић рекла је да верује да је Спајић потпуно свестан да ће без коалиције ЗБЦГ, а имајући у виду да је већ искључио сарадњу са ДПС-ом, имати нестабилну владу.
"Истовремено, морао би бити свестан и да би влада са ЗБЦГ имала уграђен конструкциони проблем који би га дистанцирао од западних партнера, а истовремено би био рушен изнутра од ЗБЦГ", казала је Уљаревић агенцији Мина.
Спајић за формирање владе има рок од 90 дана од добијања мандата од предсједника државе, што значи да нови кабинет мора да оформи најкасније почетком новембра.
Још се не зна кад се наставља седница Скупштине
Наставак конститутивне седнице Скупштине, која је почела 27. јула није још заказан, рекли су Вијестима из ПР службе парламента.
"Конститутивна седница може бити настављена у било ком договореном термину", казали су из Скупштине, одговарајући на питање постоји ли законски рок за одржавање седнице.
На конститутивној седници потврђени су мандати нових посланика, али председник Скупштине није изабран јер није достављен предлог.
То место, према незваничним информацијама, припашће Демократама, односно њиховом лидеру Алекси Бечићу.
Посланика и члана Председништва ПЕС-а Филип Ивановић поручио је јуче да је пуна посвећеност европској агенди, уз кредибилно чланство у НАТО кључни спољнополитички приоритет његове партије и сваке владе коју Покрет буде предводио.
"Залагање за европске вредности, с друге стране, такође подразумева и успостављање владавине права, искорењивање корупције и раскид са свим лошим праксама које су деценијама оптерећивале наше друштво и урушавале црногорске институције", навео је Ивановић у саопштењу.
Он је рекао да, у потпуности разумевајући интересовање домаће јавности за процес формирања владе и уважавајући добронамерне изјаве представника савезничких и партнерских држава, ПЕС преговоре води самостално и принципијелно, на бази јасног програма и уз поштовање поменутих спољнополитичких и унутарполитичких приоритета.
"Стога држимо да нема никакве сумње да ће Црна Гора у коначном добити стабилну и компетентну владу, која ће свим грађанима омогућити бољи живот и додатно изградити међународни имиџ наше државе", казао је Ивановић.