РТ Балкан истражује: Како ће изгледати школовање К.К. у ОШ "Др Драган Херцог"

Осумњичени за десет убистава у ОШ "Владислав Рибникар" ученик К.К. добиће укор, што подразумева негативну оцену из владања, а од 1. септембра ће бити ђак школе "Др Драган Херцог".

Директор ове образовне установе Зоран Алексић каже за РТ Балкан да новог ђака још није упознао и да је пре неколико дана одлучено да ће К. К. постати ученик ове осмолетке.

"Још немамо наставни план и програм за њега, тако да ће се начин и метод рада знати тек по завршетку бирократских процедура, болничких процена и мишљења школског тима. Једно је сигурно, читава ситуација је јединствена и веома комплексна, тако да исхитрен однос према томе може да буде контрапродуктиван", изјавио је Алексић за РТ Балкан.

Ова школа, подсећа Алексић, постоји већ 55 година и намењена је болесној деци са различитим дијагнозама: у њој се школују деца која се лече од онколошких болести, као и малишани са дечјом и церебралном парализом, мишићном дистрофијом, обољењима кичменог стуба, аутизмом или психичким проблемима.

Од 1. септембра пред њима ће бити још један изазов, а Алексић поручује да су спремни.

"Сви имамо различит спектар емоција, од туге, љутње, страха, све је то нормално. Али смо у исто време и професионалци, баш као лекари, адвокати или тужиоци", поручује директор.

У колективу ове школе ради 87 професора и свакодневно су посвећени ученицима смештеним у 11 београдских дечјих болница, домовима ученика и њиховим кућама.

"На годишњем нивоу наставу похађа између 1.500 до 1.800 ђака. У просеку имамо око 140 ученика који упишу и заврше свих осам разреда, а на дневном нивоу држимо наставу за од 250 до 300 малишана. Све зависи од тога које је доба године, степена напретка болести или терапије коју неко дете прима. Због тога се неки ђаци краће, а неки дуже задржавају у нашој школи. Од неколико дана, до неколико година. Нека деца морају и да прекину школовање, када то процене лекари. Морам да кажем да су то храбра деца, која се носе са својим стањима, боре за егзистенцију и голи живот", објашњава наш саговорник.

Наставу организују на неколико начина. Наставник може да долази на адресу ученика, некада се организују онлајн часови за сву децу на територији Србије, па и за ону која се налазе на бањском лечењу или на лечењу у иностранству, а одељења се формирају и под болничким кровом.

"Не дао Бог ником да зна да постојимо, само мука родитеље натера да сазнају за нас. Наши наставници, са друге стране, раде тихо и достојанствено, без помпе и привлачења превелике пажње како би испунили мисију - образовање болесне деце. Да би то урадили они путују аутобусима ГСП-а, иду од болнице до куће, од куће до школе, па опет до болнице, све према утврђеном индивидуалном плану и распореду", каже Алексић и истиче да и ова деца, као и сва друга, желе да уче и да се друже, те да школа организује излете, представе, матурске вечери и екскурзије.

Основно образовање је обавезно

Прво је информацију о томе да ће К.К. наставити школовање са јавношћу поделила министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Она је објаснила да малолетни К.К, у складу са Уставом Србије, мора да заврши основно образовање јер је оно обавезно.

Ђукић Дејановић је нагласила да због тога што није могуће да наставничко веће избаци К.К. из ОШ "Владислав Рибникар", она претпоставља да ће дечак добити укор, што значи негативну оцену из владања и да ће основно образовање завршити у школи "Др Драган Херцог".

"Kада лекари на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину "Др Суботић" буду дали пристанак К.К. ће у складу са законом настави школовање, а школа "Др Драган Херцог" је намењена за такве случајеве. Та школа не личи на друге школе у Београду или Србији, јер наставници имају потпуно другачије програме. Њих погађају углавном деца која се дуго лече у београдским болницама", објаснила је министарка.

Историјат школе

Потреба да се школују болесна деца јавила се већ после Другог светског рата, када је било много малишана на дужем болничком лечењу.

Скупштина града Београда је 1969. године донела одлуку о оснивању такве установе.

Одлучено је да се она назове Основна школа за децу са специјалним здравственим проблемима, а  прве школске године имала је 34 одељења распоређена у пет београдских болница, као и у кућној настави, што је до тада код нас био нов и посве непознат вид образовања. Школа је бројала 38 запослених, од којих је 35 било непосредно ангажовано у настави.

Две године касније школа је добила име по доктору Драгану Херцогу.

Реч је о младом лекару хуманисти који је, као члан мисије Међународног Црвеног крста трагично изгубио живот лечећи децу и помажући становништву у грађанским ратом захваћеној Бијафри (делу данашње Нигерије ). Следеће, 1972. године, школа је добила и своје просторије у Улици Војводе Миленка број 33, у којима се и данас налази.