"Српско срце Јоханово": Аутор најављује снимање филма по роману о страдању Срба на КиМ

Веселин Џелетовић, аутор књиге "Српско срце Јоханово" која говори о трговини људским органима и страдању Срба на Косову и Метохији најавио је да очекује долазак копродуцената из Холивуда и почетак снимања филма по његовом роману.

Џелетовић је за телевизију  "Курир" у емисији која је емитована јутрос најавио да би буџет за овај филм могао да буде око 15 милиона долара. Аутор очекује и да ће филм о страдању недужних људи под оком међунаордне заједнице, снимљен по његовој књизи, "променити много тога".

"Иза мене не стоји никаква издавачка кућа или државна институција, роман једноставно сам крчи пут. Схватио сам да је мени дат задатак да сведочим о томе, то су људи за које нико не говори, који су страдали у доба мира, пред очима међународне заједнице, а то су најнедужнији и најбезазленији људи који постоје. Они су остали да просторима Kосова и Метохије знајући да никоме не чине зло. Остали су на свом огњишту и страдали тамо", казао је Џелетовић.

"Надам се, уздам се у Бога, да ћемо наредних месеци кренути са снимањем тог великог холивудског филма. Наши копродуценти долазе из Холивуда, доносе добру количину новца. То је ипак велики филм, наш буџет је 15 милиона евра. Радимо све тако студиозно и водимо рачуна о свему јер је то прича која, по мом мишљењу, може доста тога да промени. Kо год је прочитао роман, спознао је шта се доле дешава", рекао је Џелетовић.

Књига "Српско срце Јоханово" настала је по истинитом догађају, говори о српској породици са Косова, јединој преосталој у селу и Немцу Јохану Вагнеру, богатом велепоседнику, који носи срце Србина из ове породице, киднапованог на Косову и Метохији 1999. године.

Џелетовић је овог Немца упознао 2004. године на једном разореном српском гробљу на Косову и тако је сазнао за ову тешку, невероватну причу.

У прилогу новинарке Милене Вујовић који не РТС-у објављен пре десетак година говори се да је после успешне трансплантације, Немац Јохан Вагнер почео да сања непознате пределе, православну цркву, сеоску кућу и пред њом плавооког дечака. Трагом тих снова који су се касније претворили у кошмаре, Јохан је стигао на Косово.

"Он је мислио да је човек продао срце. Он није ни знао да је човек киднапован, није знао детаље, али је ипак дошао да помогне финансијски породицу, јер је богат. Сусрет са дечаком је био преломан у свему овоме, зато се сазнала истина. Он никад није видео то дете и каже да то срце није хтело из груди да искочи, он не би ни испричао причу", испричао је тада Џелетовић новинарки Милени Вујовић.

Иначе, према извештају Дика Мартија о трговини људским органима који је усвојен на Парламентарној скупштини Савета Европе, ауторка Слађана Зарић снимила је документарно играни филм "Жута кућа". Тај филм базиран је уз бројна истраживања и сведочења и на документу УНМИК-а из 2003. године  који садржи изјаве свеодока, бивших припадника тзв. ОВК који су учествовали у пребацивању заробљених Срба и других неалбанаца са Косова на територију Албаније.

Према тим стравичним сведочењима, заробљени несрећни људи су у комбијима, у хладњачама, понекад и пешке пребацивани у Албанију, тамо држани у приватним логорима по селима близу Кукеша, у Бицају, Бурељу, а онда су убијани, подвргавани операцијама вађења органа који су затим даље препродавани. Неки сведоци испричали су да су Срби радили по шумама, секли дрва, високу у планинама, и да су и на тај начин припремани за судбину која их је чекала.

Из планинских села, после селекција, бројних анализа и ултразвучних прегледа рађеним по приватним кућама у Албанији, ови несрећни људи пребацивани су затим, како се наводи у филму Слађане Зарић, у клинику у месту Фуше Крује близу аеродрома у Тирани.

У, по злу чувеној "жутој кући", близу града Буреља, рађена је по наводима извештаја Дика Мартија селекција заробљеника, затим и бројне биохемијске анализе крви на основу којих је утврђивана подудраност примаоца и "присилних даваоца" бубрега. Како бубрег ван организма може да опстане око 24 сата, тај период био је довољан да се заробљеник убије, да му се извади бубрег, авионом пребаци у другу земљу где је био трансплантиран примоацу.

Претпоставља се да су чак око 1.000 Срба са Косова и Метохије били жртве ових нечовечних поступака.