Србија и Балкан
Ђацима нема ко да предаје: Пензионери и студенти попуњавају рупе у српском школству
Предмете из природних наука предају студенти и пензионери, али и наставници који нису довољно стручни, јер су студирали неки други предмет
Пред ђацима су нови изазови на почетку школске године, али чини се да све већи проблем имају и директори школа у Србији. Многима од њих крај августа доноси главобоље, а као најтежи испит за руководиоце до сада се показао проналазак наставника математике, физике, хемије и стручних предмета у средњим школама. Они који не успеју у потрази за стручним кадром сналазе се на различите начине да попуне упражњена места за катедром. Тако неретко предмете из природних наука предају студенти или пензионери, али и наставници који нису довољно стручни, јер су студирали неки други предмет.
Мале плате, све лошији статус просветних радника и веће шансе за запошљавање у привреди допринели су да се све мање младих одлучује за наставничка занимања. Саговорници РТ Балкан напомињу да, уколико се овај тренд "бежања из просвете" настави, ђаке у Србији неће имати ко да учи.
Директор Прве економске школе у Београду и члан Друштва директора Србије Милибор Саковић каже за РТ Балкан да је дефицит наставника годинама присутан у унутрашњости, али да сада проблем са недостатком стручног кадра имају и образовне установе у Београду и другим већим градовима. Нико нема тачан податак који је број у питању, али Саковић каже да се већина директора углавном снађе тако што пронађу кандидате који су мање стручни, али ипак могу да пренесу знање.
Раније је објављено да више од 1.000 наставника није довољно стручно за предмете које предају, а претпоставља се да је тај број сада и већи.
"Директор је у обавези да обезбеди наставу, али је то све тежи задатак. Професори математике, информатике и физике су тренутно најдефицитарнија занимања. Апсолутно нема везе да ли је унутрашњост или Београд, све школе имају проблема. Сналазимо се тако што ангажујемо студенте завршне године. Закон о раду дозвољава и рад пензионера, али ту могућност ретко користимо зато што је потребна адекватна папирологија, која је компликована, а и мали број пензионера пристаје да се врати у учионицу", каже Милибор Саковић.
Он наводи да је за рад у основном и средњем образовању потребно 336 поена, а да се све испод тога третира као "нестручна замена". Напомиње да су директори покренули иницијативу и послали предлог Министарству просвете да буде довољно 240 бечелор поена, односно да за катедру могу кандидати који су завршили само основне студије.
"Да би одржали ток наставе ми примамо и студенте завршне године. Сналазимо се и тако што наставницима дајемо преконормне часове. По 30 одсто могу да имају преко норме, односно 100 плус 30 одсто. То су начини на које се довијамо да покријемо све и да радимо нормално", прича директор Прве економске школе.
Он напомиње да се дефицит кадра највише примети када наставник отвори боловање, јер му је понекад готово немогуће наћи замену. У тим ситуацијама дешава се да ђаци остану без наставе.
"Када се наставник врати, он једноставно мора да направи план надокнаде изгубљених часова. То је једна дугогодишња неправда у просвети, јер када оде на боловање одузима му се проценат зараде, а иако мора да надокнади изгубљене часове, не буде му враћен тај новац ", каже Милибор Саковић.
Он наводи да и у образовној установи којом руководи, у центру Београда, има проблем са недостатком наставника, па је ових дана у потрази за професорима математике.
"Једног сам нашао, а другог још покушавам да ангажујем. Обавио сам разговор са једним студентом завршне године, али он се премишља, рекао ми је да ће ми јавити. Ја сам математичар и на крају ћу, као директор школе, морати и да држим часове, ако нема ко други. Морамо да радимо у интересу деце, а то је све теже постићи", наводи Саковић.
Синдикат: Сви послови бољи од просвете
Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић каже за РТ Балкан да синдикат нема информацију колико стручног кадра у основним и средњим школама фали, али напомиње да се очекују још већи проблеми у наредном периоду, јер долази до смене генерација, а колеге који одлазе у пензију неће имати ко да замени.
"Корона је оголила проблем, јер је тада много наставника морало на боловање, а нису могли да им нађу замену. Тада је објављена информација о 1.000 наставника који нису квалификовани за предмете које предају, јер немамо одговарајући наставни кадар. Математичари, физичари и хемичари, као и остали природњаци су највећи проблем. Такође и професори стручних предмета у средњим школама, јер инжењери радије раде у производњи, него у учионици за 700 евра", каже Валентина Илић.
Она наводи да се професори са друштвено-језичких смерова баве преводилаштвом, раде у страним фирмама, тако да немају интереса да раде у школама.
"Сви су нашли боље послове. Нисам могла да верујем да у једној београдској школи нису могли да нађу професора филозофије, када се колега разболео. Имам утисак да је проблем много комплекснији него што га надлежни представљају", сматра Валентина Илић.
Она сматра да је прво решење подићи плате у просвети, али напомиње да нема ни лаког, ни брзог решења, јер овај проблем поприлично дуго траје, а не може се решити преко ноћи.
"Плата је главни мотив младих људи и они размишљају да ли ће од ње моћи да живе, а наше су најниже у региону", истиче Валентина Илић.
Причало се и да би део решења проблема у појединим школама могао бити да учитељи предају и у вишим разредима, али Илић напомиње да се учитељи нису се за то школовали, и да, иако имају висок степен образовања, не би могли то да изнесу и указује да "не смемо то себи да дозволимо".
"Све те мере које се доносе доприносе да губимо на квалитету образовања, а Уставом је загарантован исти квалитет образовања сваком детету. Радили смо на изменама Закона о основама система образовања и морали смо да мењамо један члан да уколико се, по поновљеном конкурсу, не јави особа са адекватном дипломом која је потребна по систематизацији, да може да се прими неко ко је у основном академском образовању завршио тај предмет. Био је баналан пример да неко ко је студирао математику, а има мастер на метеорологији, може да предаје у школи", каже Валентина Илић.
Она наводи пример једног колеге који је завршио ДИФ, али осим физичког предаје хемију и биологију у некој малој сеоској школи, јер су му те предмете предавали родитељи. Истиче да је то екстреман пример, али да су се "људи снашли, јер је много тешко одржати наставу у малим срединама".
Министарство: Стипендије за студенте језика и природних наука
У Министарству просвете за РТ Балкан кажу да је једна од приоритетних области за осигурање квалитета у доуниверзитетском образовању и васпитању, које предвиђа Стратегија развоја образовања и васпитања до 2030.године и опште оснаживање наставника, њиховог професионалног развоја и напредовања, као и опредељење за даље унапређивање система у овом сегменту. Додају да је недостатак наставника одређених профила питање са којим се у већем или мањем обиму суочава велики број држава.
"Као вид подстрека, Министарство сваке године расписује конкурс за стипендирање студената за недостајућа занимања, какао би се стипендирали студенти друге и треће године студија који студирају математику, физику, информатику, енглески, српски и немачки језик. Министарство је у јулу расписало конкурс за доделу 250 студентских стипендија студентима који се образују за недостајућа занимања, за школску 2023/24. годину", наводе из ресорног министарства.
Напомињу и да је Влада Србије формирала Радну групу за израду Нацрта закона о финансирању високог образовања, којим ће бити решен део овог питања, али не наводе који и како. Истичу и да је различитим правилницима о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника за основну и средње школе, прописано ко може и са којим стручном спремом да изводи наставу за сваки предмет.
