Упозорење: Оружје у кући повећава ризик од породичног насиља и фемицида

Већину жртава породичног насиља које је почињено ватреним оружјем чине жене, док оружје у кући повећава могућност од смртног исхода насиља и тешких повреда, показују бројна истраживања.

Оружје се често користи и за застрашивање, претње, вршење психичког, али и сексуалног насиља, а жртве насиље не пријављују институцијама или се теже обраћају неком за помоћ из страха да насилник не употреби оружје.

Истраживање под називом "Карактеристике и превенција случајева фемицида – суицида почињених ватреним оружјем у интимном партнерском односу", које су за УНДП реализовале др Тања Павлов и Ведрана Лацмановић, показује да се у последњих дванаест година у Србији годишње деси око 30 фемицида, док број жена убијених ватреним оружјем варира, пише "Политика".

Највећи проценат убистава ватреним оружјем у укупном броју фемицида у Србији забележен је 2015. године – 45 одсто, док је најмањи био 2018, када је на тај начин усмрћено 20 одсто жена.

Удео овако извршених фемицида праћених суицидом био је највећи 2017. године – 57 одсто, а најмањи 2016. године, када је 18 одсто убица одузело и себи живот ватреним оружјем.

Највећи проценат фемицида–суицида почињен је ватреним оружјем у интимним партнерским релацијама, више у граду него у селу, и више у јавном простору у односу на приватни простор.

У односу на регион, ова дела најчешће су чињена у Војводини и Шумадији и Западној Србији, а најчешће коришћено оружје био је пиштољ, непознатог власника и у нелегалном поседу.

Ове случајеве фемицида–суицида и у партнерском и у породичном односу прате висок степен бруталности са смртоносним, често и вишеструким ранама на глави или грудима жртве, као и самоубиство учинилаца хицем у слепоочницу.

Највећи проценат жртава био је у млађим средњим годинама, док су учиниоци били у средњим и старијим средњим годинама.

Према националној припадности, и жртве и учиниоци су у највећем проценту српске националности, али има и припадника националних мањина.

Њихове релације су у незнатно већем проценту биле партнерске (емотивне и сексуалне) у односу на супружничке, али су у знатно већем проценту били бивши партнери, него бивши супружници.

Једнак проценат жртава и учинилаца, око 44 одсто, имао је претходне бракове или ванбрачне везе, у половини случајева имали су децу која нису била заједничка, а у свега трећини случајева имали су заједничку и често одраслу децу, те сукоби око заједничке деце и старатељства над њима нису били релевантни.

Приступ ватреном оружју, без обзира на то да ли је у легалном или нелегалном поседу, као и рад у службама или хобији који подразумевају поседовање оружја, спадају у најзначајније ризике за ову врсту фемицида.

У друге узроке фемицида спадају љубомора и различите врсте контролишућег понашања учиниоца према жртви, као и напуштање партнера, односно планирање или најава напуштања.