Усвојена декларација у Скопљу: Пусте жеље и наде у Европску унију

Лидери земаља учесница Процеса Брдо Бриони, усвојили су данас на Самиту у Скопљу Декларацију, у којој су се обавезали да ће, потврђујући став о политици проширења Европске уније и перспективи чланства Западног Балкана у ЕУ, као најдиректнијем доприносу очувању мира и стабилности - сада више него икада, интензивирати стратешки дијалог са институцијама Уније како би се убрзао процес приступања ЕУ и спречило занемаривање региона.

У Декларацији се истиче и да ЕУ, као и Западни Балкан, треба да буду спремни за проширење у најкраћем могућем року, али најкасније до 2030. године, како би се тај циљ остварио.

"Што се тиче сталне руске агресије на Украјину и ефекта преливања на Западни Балкан, понављамо потребу за снажном, отпорном и инклузивном ЕУ, са Западним Балканом као њеним делом", наводи се у документу.

Такође, у Декларацији стоји да лидери препознају чињеницу да су свеобухватне политичке, економске и друштвене реформе кључне за приступање ЕУ, те да се обавезују се да ће интензивирати напоре у спровођењу реформи на Западном Балкану у циљу јачања владавине права, напретка, функционисања демократских институција и јавне управе.

"Потврђујемо да су регионална сарадња и добросуседски односи од суштинског значаја за напредак на путу ка ЕУ. Обавезујемо се да ћемо заједно радити на неговању атмосфере међусобног поверења, разумевања, мирног и трајног решавања отворених билатералних питања и солидарности међу нама“, додаје се у Декларацији.

Истакнута је и важност постизања користи и могућности за грађане Западног Балкана и пре формалног приступања, због чега се ЕУ позива да размотри отварање путева који би омогућили Западном Балкану да приступи специфичним политикама, иницијативама и фондовима Уније, како би се грађанима приближиле предности чланства у ЕУ.

"У том смислу, истичемо хитност коришћења нове методологије преговора како би се убрзао процес приступања ЕУ заснован на заслугама, као и да би се обезбедио напредак постепене интеграције ЕУ и региона током проширења", каже се у заједничком документу.

Део Декларације односи се на борбу против последица климатских промена и њихово ублажавање, будући да је прилагођавање климатским променама заједничка одговорност која захтева заједничке напоре влада, цивилног друштва, приватног сектора и међународних партнера.

"Решавање изазова климатских промена, зелене транзиције и зеленог раста, заједно са повећаном диверзификацијом енергије и преласком на обновљиву енергију и ефикасност, треба унапредити. Посвећени смо убрзању транзиције на обновљиве изворе енергије и побољшању енергетске ефикасности, како бисмо осигурали одрживу енергетску будућност”, наводи се.

У документу се подсећа на Пакет енергетске подршке Западном Балкану од милијарду евра, којим ЕУ проширује мере солидарности, уз поруку да ће регион заједно радити на очувању и заштити јединствених екосистема и промовисању праксе одрживог коришћења земљишта.

У Декларацији се истиче и потреба да млади остану у региону Западног Балкана, јер њихов одлазак има значајне последице по дугорочну виталност друштава, одржив економски раст и друштвени напредак.

"Препознајемо суштински значај задржавања младих на Западном Балкану. Чврсто верујемо да је искориштавање потенцијала младих од виталног значаја за напредак наших друштава и постизање дугорочног просперитета. Истичемо важност сарадње са ЕУ и подршке у задржавању младих у региону”, стоји у документу.

Лидери су сагласни и да је потребно славити разноликост региона Западног Балкана и бити посвећен промовисању културне размене и разумевања међу младима, и радити на унапређењу образовних система и повећању могућности за младе да стекну одговарајуће компетенције и вештине.

"Потврђујемо да је сарадња у овим областима неопходна за јачање развоја људског капитала, заустављање одлива мозгова и подстицање развоја дугорочног, стабилног и иновативног екосистема и транзиције ка економији заснованој на знању, пружајући бољу перспективу младима у региону", наводи се у Декларацији из Скопља.