Деца под теретом ранчева: Које су последице тешке торбе и да ли је пливање решење

Септембар је месец који асоцира на повратак ђака у школе, када се изнова актуелизује питање садржаја школских ранчева. Ђаци постају све оптерећенији под тежином ранца који уместо да тежи до три килограма, дешава се да достиже невероватних пет, па чак и до седам килограма када се на основне свеске, уџбенике и пернице, додају прибор за физичко васпитање и ликовно, флашица воде и ужина.

Начелница ортопедије у Дому здравља Палилула др Оливера Тодоровић за РТ Балкан каже да резултати са систематских прегледа ђака првака показују да је ситуација алармантна и да је гора из године у годину.

"Подаци су лошији пре свега јер деца имају мало физичких активности. Седење за компјутером, гледање у екран мобилног телефона и недостатак игре, доводе до већег оптерећења кичменог стуба, а тежак ранац доприноси и неправилном држању тела. То даље најчешће проузрокује кифозу -мало погрбљену кичму која је до четири пута чешћа код дечака и сколиозу - кичма у криво која се код девојчица јавља три пута учесталије", наводи педијатар Тодоровић.

Препорука Светске здравствене организације, али и колега физијатара, је да ранчеви не би смели да буду тежи од 10 до 15 одсто укупне телесне тежине детета.

"Како се не би правили још већи деформитети, тежина ранчева мора да се стави под контролу. Проблеми су посебно наглашени код ђака првака, који су ситне телесне грађе, па тежина ранца не би смела да пређе три килограма јер деца у просеку имају 20-ак килограма", наводи др Оливера Тодоровић.

Она додаје да ни гојазни малишани нису поштеђени, јер њихов кичмени стуб већ трпи услед вишка килограма.

"Има више гојазне деце, и код њих је проблем још израженији иако се сматра да је ситнијој деци теже", наводи она.

Саговорница РТ Балкана додаје да се као последица претешких ранчева могу јавити крива стопала, као и главобоље.

"Трегери на ранчевима знају да се усецају и стварају притисак на нерве и крвне судове, дохрана главе је тада наравно смањена, артерије у спазму су сужене и онда је главобоља последица свега тога. Утицај на развој стопала је такође значајан, јер лоше држање и слаба физичка активност у комбинацији компликују ход, долази до деформитета стопала па она постају равна, окренута ка споља или унутра", објашњава она за наш портал.

При куповини ранчева зато треба водити рачуна да они буду четвртасти, чврсте конструкције, да лепо приањају уз дететову кичму, да имају широке нараменице и постоље тако да оно у сваком тренутку може лепо да спусти ранац. 

Према последњој студији "Истраживање здравља становништава Србије" коју је урадио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" сваки десети ученик у Србији има неки деформитет кичме, али то изгледа није највећи проблем са којима се ђаци суочавају приликом поласка у школу.

Душко Илић, проф. Факултета спорта и физичког васпитања за РТ Балкан наглашава да се у својој каријери  најчешће сусреће са инклинацијом карлице, тј. нагињања горњег дела ка напред. 

"Таква деца већ са десет година имају стања која су уобичејана за пензионере. Најдраматичније промене се дешавају у корену кичменог стуба, а као последица се јављају дискус хернија, протрузија диска, ротација кичменог стуба, сколиоза пропраћена кифозом итд", наводи професор Илић који је креатор развојног програма за децу корективних третмана тела и рехабилитационо-терапеутских третмана.

У случају да се на време не почне са исправљањем проблема, како додаје, може доћи до додатних компликација. Па чак и до отказивања једног плућног крила или бубрега.

"Јављају се латерализација пателе, ИКС позиција ногу и скочних зглобова, равна стопала када се губи се свод стопала. Деца постају атонична, губе тонус у мишићима и концентрацију, јављају се главобоље и низак крвни притисак", набраја професор сва стања која су најдраматичнија код седмогодишњака.

Када се тело једном деформише, стање је јако тешко поправити, наглашава он, а због насталих компликација, неретко и психофизичких последица, пати и тугује цела породица.

"Потребно је две до три године рада како би у својим двадесетим наставили да живе како треба", објашњава стручњак физичког васпитања.

Наглашава да је заблуда да је пливање решење за дечје држање и да би родитељи могли да туже све лекаре који саветују супротно.

"Не препоручујемо пливање, јер се налазе у бестежинском стању, што утиче на то да је од 100 деце, 98 криво као последица одласка на базен. Такође, не саветујемо ни бициклизам, као ни вожњу ролшула", подвлачи проф. Илић.

Као решење наш саговорник нуди сваки спорт који у себи садржи корективно вежбање.