Србија и Балкан
Руски, или амерички модел? Република Српска следеће недеље расправља о закону о страним агентима
Милорад Додик је најавио да ће пропис бити истоветан америчком, али Радио слободна Европа тврди да је сличнији руском акту, иначе, написаном управо по узору на онај који постоји у САД
Имају га и Вашингтон и Москва, Европска унија увелико размишља да га донесе, а Народна скупштина Републике Српске следеће недеље ће расправљати о сопственом закону помоћу кога ће евидентирати "агенте страног утицаја".
Занимљиво је што се, упркос томе што Додик никако не измишља топлу воду, и упркос томе што Република Српска није једина која се сетила да на оку држи све оне који раде за страни интерес, на најављени закон месецима скандализују како невладин сектор, тако и међународне организације.
Додик је, најављујући усвајање закона, рекао да ће он бити базиран на америчким законским решењима, док је Радио слободна Европа, изашао са "открићем" да је нацрт много сличнији закону усвојеном у Русији 2012. године.
И Москва је својевремено слушала придике Запада и гледала протесте представника великих фондација који, изгледа ни тада нису знали, а ни сада не знају да руски закон, као и овај данас у Републици Српској, настали управо по угледу на амерички закон (ФАРА) усвојен давне 1938. године који је и данас на снази.
"Агенти који представљају интересе страних сила" у ма каквом политичком или квазиполитичком својству, по овом пропису морају да саопште све о својим везама са тим страним силама, односно да пруже "све податке о тим активностима и финансијама" како би влада и амерички народ "могли да процене изјаве и активности таквих људи".
Руски закон, између осталог, дефинише непрофитне организације као агенте страног утицаја, уводи обавезу подношења финансијских извештаја, тражи да материјали које организације пласирају у јавност буду означени, те регулише могућност њиховог гашења уколико раде у супротности са законом.
Но, Радио слободну Европу (РСЕ), изгледа да је највише заболело што је њихов руски сервис, управо по овом пропису 2017. завршио на листи страних агената. Медиј, чак ни као занимљивост не наводи чињеницу да је руски закон о страним агентима мање строг него у САД, где је број људи који су званично означени као "страни агенти" готово девет пута већи него у Русији.
"Контроверзни" закон у Републици Српској предвиђа готово исто што и његови законски узори - посебну присмотру за невладине организације које се финансирају из иностранства, забрану политичких активности, додатно регистровање и слање финансијских извештаја. Ентитетски министар правде ће суду моћи да предложи забрану њиховог рада.
Но, према анализи организације "Транспаренси интернешнел БиХ", на коју се позива РСЕ, такво законско решење није у складу са Европском конвенцијом о људским правима и слободама, државним и ентитетским Уставом и важећим законима у РС.
Истичу да предложена "решења имају потенцијал да створе додатни притисак на слободу говора, те служе као увод у отворену цензуру и повод за забрану рада независних организација, али и слободних медија".
Није, међутим познато да је организација реаговала на најаве "Политика" да ће ЕУ донети готово истоветан закон како би натерала и комерцијалне и непрофитне организације да обелодане финансирање које долази ван Уније, а које се односи и на трансакције као што је плаћање академских студија.
Можда зато што у Европској унији бар нема бојазни за притисак на "слободу говора" и цензуру – јер у том блоку се цензуришу "само" руски медији.
Шта предвиђа нацрт закона?
Закон, према писању РСЕ предвиђа оснивање Регистра непрофитних организација основаних у РС, које финансијски или на други начин помажу страни субјекти као агенте страног утицаја. То се односи на удружења, фондације, стране и међународне невладине организације основане или регистроване у РС, а које примају финансије из иностранства.
Нема шта – то је драматично другачије решење у односу на оно америчко, или на оно које прижељкује ЕУ.
Регистар ће водити Министарство правде, а организације су обавезне да достављају полугодишње и годишње финансијске извештаје, у којима ће наводити колико су средстава добиле и за шта су их потрошиле.
Нацртом закона, организацијама је забрањено политичко деловање и политичка активност. У политичко деловање се убраја учешће у предизборним кампањама, прикупљање средстава за странке, њихово финансирање, док политичка активност представља сваку активност према институцијама и представницима РС чији је циљ усвајање или измена прописа и политике.
Прилично необично да једна држава жели слободне изборе без уплитања страног фактора, а још мање мешање страних агентура у унутрашње уређење – свашта ли падне на памет Милораду Додику?!
Из политичког деловања, како се додаје у нацрту, изузете су активности у областима, између осталог, заштите животне средине, борбе против корупције и информисања.
За "Tранспаренси интернешнел БиХ", нарочито је проблематична забрана политичке активности. Ова организација упозорава да се тако угрожава слобода изражавања, што би могло да води ка цензури. Oни од посланика у Скупштини РС траже да одбаце предложени нацрт.
Додају да није дефинисано који инспекцијски органи су надлежни за поступање, да обавеза навођења имена донатора нарушава право на приватност, те да посебно означавање материјала невладиних организација може довести до стигматизације.
Спорно им је, кажу, што закон доводи до дискриминације, јер у случају кршења прописује захтев за забрану рада без могућности жалбе – што није случај са другим привредним субјектима.
Ова организација закључује да је намера закона да пошаље поруку грађанима да су удружења грађана непријатељи, као и "коначно решење вишегодишњих тежњи власти у РС да се критика на све начине угуши".
Ко је критиковао закон?
Законски нацрт се нашао на удару критика Делегације Европске уније у БиХ, Амбасаде САД у Сарајеву, док су Венецијанска комисија Савета Европе и Канцеларија за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу објавиле заједничко саопштење на ову тему.
Навели су да би ти "закони користили само владајућој коалицији у њезиним напорима да консолидује своју власт", и одбацили тврдње да закон о страним агентима има сличности са америчким моделом.
Делегација ЕУ у БиХ је поручила у писаном одговору за РСЕ из марта да су најаве власти РС о увођењу ових прописа неприхватљиве, те да би могле значајно сузити простор за грађански ангажман.
"Власти РС не би требало да страхују од рада организација цивилног друштва. Напротив, њихов ангажман је кључна компонента демократских друштава", посаветовала је делегација, која се ипак није освртала на гласине да сличан закон доноси и ЕУ.
Комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић упутила је писмо председнику Народне скупштине Републике Српске Ненаду Стевандићу у којем изражава забринутост поводом Предлога закона о посебном регистру и транспарентности рада непрофитних организација и позива посланика да се уздрже од његовог усвајања.
