Коначно процурио француско-немачки предлог за Косово и Метохију

Бриселски портал "Еурактив" објавио је документ француско-немачког предлога за Косово и Метохију који неодољиво подсећа на уговор две Немачке из 1972. године којим је створена основа за улазак Источне Немачке у Уједињене нације.

"Еурактив", који наводи да је документ добио од поузданог извора, преноси девет тачака предлога за Београд и Приштину, од којих су већина копије са малим изменама, оних из документа потписаног пре пет деценија.

У члану 1 наведено је да ће "Косово и Србија развијати нормалне, добросуседске односе међусобно засноване на једнаким правима", а исто пише и у "Уговору о основама односа између Савезне Републике Немачке (БРД) и Немачке Демократске Републике (ДДР)".

Члан 2, у коме се истиче да ће се "Косово и Србија руководити заједничким тежњама ка чланству у ЕУ", једини је који се разликује од оног у уговору две Немачке.

"Савезна Република Немачка и Немачка Демократска Република ће се руководити циљевима и начелима из Повеље УН, нарочито начелима суверене једнакости држава, поштовања независности, самосталности и територијалног интегритета, права на самоопредељење, очувања људских права и недискриминације", пише у члану 2 уговора из 1972. године.

Разлог за ово одступање је једноставна чињеница да Европска унија није постојала у време потписивања поменутог уговора.

У члану 3 прецизирано је да ће, "у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању који су потписале обе стране, Косово и Србија све међусобне спорове решавати искључиво мирним путем и уздржати се од претње или употребе силе". Готово истоветан предлог, са малим изменама када је у питању избор речи, изнет је у уговору две Немачке.

Члан 4 предвиђа да "Косово и Србија полазе од претпоставке да ниједна од две стране не може представљати другу у међународној сфери нити деловати у њено име", а исто је, наравно, тражено и од две Немачке.

Пети члан прописује да ће "Косово и Србија промовисати мирне односе на Западном Балкану и допринети регионалној безбедности и сарадњи у Европи", што су договориле и две Немачке пре 50 година. Са друге стране, БРД и ДДР су биле потписале да ће унапређивати мирољубиве односе међу европским земљама и допринети безбедности и сарадњи у Европи.

"Оне подржавају напоре у правцу смањивања војних снага и оружја у Европи без штете по безбедност учесника. БРД и ДДР ће у циљу општег и потпуног разоружања под делатном међународном контролом подржати напоре у правцу ограничења наоружања и разоружања, а нарочито употребу атомског оружја и оружја за масовно уништење", додаје се у уговору две Немачке.

"Косово и Србија поступају уз узајамно поштовање јурисдикције сваке стране", пише у члану 6, док уговор потписан 21. децембра 1972. године предвиђа да "БРД и ДДР полазе од начела да је врховна власт сваке од њих ограничена на сопствену државну територију".

У члану 7 напомиње се да "Косово и Србија изјављују спремност да регулишу практична и хуманитарна питања у процесу нормализације односа", а истоветан предлог изнет је и у уговору две Немачке. 

Чланом 8 предвиђа се да "Косово и Србија размењују сталне мисије које би биле основане у седишту одговарајуће Владе", што су две Немачке урадиле пре 50 година.

"Косово и Србија су сагласни да овај Споразум неће утицати на билатералне и мултилатералне међународне уговоре и споразуме које су већ закључили или се на њих односе", пише у члану 9 предлога, који је готово идентичан деветој тачки уговора две Немачке.

"Еурактив" је подсетио на речи председника Александра Вучића који је упозорио да овај "план предвиђа чланство Косова у УН, без противљења Србије".

Председник је у октобру рекао да је овакав став "неприхватљив"  јер је у супротности са Уставом Србије, који експлицитно одбија признање Косова, иако би тај потез Србији омогућио бржи улазак у ЕУ и значајне економске користи.

"За Србију је и због Устава, али не само због Устава неприхватљиво да Косово буде чланица УН и то ће носити своје последице", поручио је Вучић.

Да склоност олаком нуђењу решења за комплексне ситуације није страна европским чиновницима, говори чињеница да ће у децембру бити обележено тачно 50 година од уговора две Немачке. Из Европе стижу исти предлози као и пре пола века, као да су сметнули с ума да су се политичка стварност и околности поприлично промениле. Иста понуда, уосталом, пред Србијом је била и 2007. године после краха преговора којима је руководио бивши председник Финске Марти Ахтисари, када је и одбијена као неприхватљива.