Има нека тајна веза: Зашто је Вучић подсетио на терористе из Куманова 2015.

Тројица Срба убијених у Бањској нису терористи, био је изричит и недвосмислен председник Србије Александар Вучић гостујући на РТС-у и осврћући се на замерке Србији што је прогласила Дан жалости због тих трагичних догађаја у којима је дошло до окршаја Срба и полиције тзв. Косова.

Вучић је подсетио ко јесу били терористи и како је изгледао њихов сукоб са полицијом - у Куманову 2015. године.

Тада се македонска полиција сукобила са најмање 40 (неке процене су биле да их је било и до 70) наоружаних и униформисаних припадника непознате групе који су се крили у кућама у већински албанском Дивљем насељу. Размена ватре која је почела у суботу 9. маја, трајала је и следећег дана, а по завршетку полицијске акције саопштено је да је страдало осам полицајаца, 37 их је рањено, док је број убијених терориста био 14.

За њих је тадашњи помоћник министра унутрашњих послова Иво Котевски рекао да су у питању Албанци са Косова и Метохије, као и да фигурирају као оснивачи паравојних структура, да се доводе у везу са бројним терористичким и екстремистичким групама у региону, да су многи од раније познати полицији.

Међутим, за разлику од догађаја у Бањској, где су поједине стране дипломате и званичници пожурили да догађај осуде готово као терористички чин док је драма испред манастира још трајала, у реакцијама на догађаје у Куманову били су много суздржанији.

Нико од високих западних званичника није осудио напад организоване, добро наоружане групе на полицију међународно признате државе, која је и у то време, била више него вољна да уради све што је потребно да постане члан и ЕУ и НАТО. 

ЕУ комесар Јоханес Хан изразио је већ добро познату флоскулу о "дубокој забринутости због дешавања у кумановском региону" и затражио "пуну истрагу догађаја на објективан и транспарентан начин", док је америчка амбасада у Скопљу демократски и не правећи овом приликом поделе изразила жаљење и саучешће "породицама мртвих и повређених". И генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изразио је саучешће "породицама убијених и рањених" и затражио "транспарентну истрагу". 

Истрага у Бањској, као да и није била потребна, Срби су одмах проглашени за терористе, а изрази саучешћа упадљиво су ишли само на једну адресу: породици убијеног припадника Косовске полиције.

Када су своја саучешћа западни званичници штедро разделили и породицама полицајаца убијених на дужности и породицама осведочених албанских терориста, већ се могло наслутити о каквим се "заслужним" грађанима ради.

То ће се тек видети на сахрани која би да није организована у Приштини са црвеним заставама и црним орлом преко сандука "хероја" могла да се упореди и са неком државном. Без икаквих коментара и осуда, убијени у антитерористичкој акцији македонске полиције сахрањени су са почасном стражом уз иконографију терористичке ОВК као државни јунаци.

Један од њих добио је чак и споменик - Бег Ризај који уклесан у камену "краси" Дечане. Он је означен као један од вођа терористичке групе коју је ликвидирала македонска полиција и како се наводи у документима наших безбедносних служби, бивши је припадник ОВК под командом Рамуша Харадинаја.

Према наводима из тих докумената о којима је у данима кумановског крвопролића писао "Печат", Ризај је у два наврата претио телефоном сведоку који је требало да се појави на суђену против Харадинаја у Хагу. Београдски недељник навео је и да, према документацији српских обавештајних служби, осим Ризаја, чак деветорица припадника "кумановске" групе има директне или индиректне, али недвосмислене везе са Рамушем Харадинајем.

Те везе, као ни то што је био један од вођа терористичке ОВК нису наштетиле ни његовој политичкој каријери, а ни његовом "међународном угледу". Могло би се закључити да су чак биле додатна препорука за високе политичке позиције.

Када је скинуо униформу ОВК, Харадинај је обављао функцију председника владе привремених приштинских институција (2004-2005), а затим је био и "премијер" тзв. Косова" (2017-2019). То што му се суди у поновљеном поступку пред Хашким судом за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања 1998. године, није га спречило да септембра 2023. године поводом догађаја у Бањској изјави да је у питању "чист тероризам" и да "Србија не крије да спонзорише ову терористичку групу". Харадинај данас позива Америку и ЕУ "да докажу да Србија стоји иза овог напада". 

И вероватно да то ураде подједнако ефикасно као што никада нису доказали његову повезаност са терористичким нападима. Напротив. Харадинај је према материјалима наших безбедносних служби, добио помоћ немачких припадника Кфора када је требало да се отараси супарничке групе из Оружаних снага републике Косово, да их похвата и разоружа, или када му је било потребно лечење када је рањен у међусобним окршајима те две терористичке групе, па је уточиште нашао прво у америчкој бази "Бондстил", а затим у болници у Немачкој. 

Још један детаљ упада у очи када је реч о догађајима у Куманову 2015, оплакивању албанских терориста, западном лажном саучествовању у болу и тражењу истраге за коју се унапред знало да никада никуд неће довести. 

Наиме, како су извештавали тада медији, српске безбедносне службе упозориле су македонске колеге на присуство наоружане групе терориста у Македонији још пре него што су они 21. априла 2015. заузели караулу Гошинце и потом изненада нестали.

Македонци су те информације проверили код снага Кфора на КиМ, али су од њих добили одговор да оне нису тачне. Да би само неколико дана касније 40 терориста "неприметно" са територије Косова и Метохије ушло у Македонију. Тешко је поверовати да су снаге НАТО све то само наивно посматрале или да нису знали о чему се ту ради.