Жустра расправа у ЕУ о КиМ: Тражене мере против Србије, на Приштини следећи корак

Посланици Европског парламента поручили су данас да је потребна непристрасна истрага о оружаном сукобу на северу Косову и привођење одговорних правди. Критиковали су реторику Београда, затражили санкције за Србију али и за тзв. косовског премијера Аљбина Куртија због застоја у дијалогу. Посланици су позвали и на јачање јединица Кфора на северу.

Говорници су позвали на успостављање мира и стабилности и повратак дијалогу, али и на пуну истрагу и повлачење српске војске и привођење правих одговорних.

На седници су се чуле оптужбе на рачун ЕУ и Приштине да сносе одговорност за новонасталу кризу на Косову и Метохији, док су поједини европосланици пребацивали кривицу на Србију и тражили увођење мере против Београда.

Шпански државни секретар Паскал Наваро Риос који је као председавајући отворио расправу подсетио је да је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ позвао обе стране на успостављање мира и повратак дијалогу, док је европски комесар за хуманитарну помоћ Јанез Ленарчић истакао да је важно да се Београд и Приштина уздрже од свих активности које би могле да доведу до ескалације ситуације.

"ЕУ је позвала обе стране да преудузму конкретне мере за деескалацију која је потребнија него икада, као и да је потребно починитеље привести правди. Та деескалација не треба да буде изговор да се одустане од дијалога за нормализацију", рекао је Ленарчић, а преноси Танјуг.

Известилац ЕП за Србију Владимир Билчик рекао је да је стање на терену озбиљно ескалира, као и да у последњих 10 година нисмо имали такво насиље.

"Потребна је детаљна истрага. Обе стране имају огромну одговорност да се врате у дијалог", рекао је Билчик и нагласио да је доласком Аљбина Куртија на власт дијалог почео да се отеже.

"Морамо открити шта се тачно догодило и требају нам објективне чињенице. Не треба нам површно додељивање кривице. Дестабилизација Балкана одговара Путиновој Русији. Једино решење је повратак за преговарачки сто и дијалог", закључио је Билчик.

Француски европосланик Жан Лик Лакапел истакао је да је посебно одговорна у сукобу ЕУ, а са друге стране влада Косова.

"Прошлог пролећа Курти се одлучио на провокацију да именује градоначелнике у неколико општина и тако маргинализује српско становништво на КиМ које је колевка српског народа. Полиција је то брутално спровела у дело. Пружам пуну подршку српском народу. Треба санкционисати Куртија", рекао је Лакапел.

Француски посланик истакао је да од 300 напада против српског становништва ниједан није имао последице.

"Треба да отворимо очи пред косовским потезима. За нас нема смисла да се та наводна земља интегрише у ЕУ", закључио је он.

Мађарски европосланик Андор Дели рекао је да је стање крајње напето и сложено и да најновији трагични догађаји показују да се решење мора наћи што пре могуће, као и да су важна објективна и непристрасна истрага

"Све ово су симптоми већих проблема, а то је ЗСО. Стварање ЗСО је велики проблем, постоји од 2013. и Бриселског договора. Постоји читав низ конвенција које би требало да гарантују статус тих заједница и поштовање Критеријума из Копенхагена. Након скоро десет година преговора, сада је на влади у Приштини да направи одлучујући следећи корак", рекао је Дели.

На седници је било и европосланика који су били најгласнији у осуди и пребацивању кривице на Србију, међу којима су били Тонино Пицула (Хрватска), Виола Фон Крамон (Немачка), Илхан Кјучук и Ангел Џамбарски (Бугарска) који су тражили да се Србија осуди, да се против ње уведу мере или обуставе инфраструктурни пројекти.

Фон Крамон је позвала Србију да активно учествује у истрази о догађајима у Бањској и пронађе све одговорне, а ЕУ да, заједно са НАТО, донесе план за хитне ситуације на северу КиМ.

Аустријски посланик Томас Ваиц је позвао специјалог изасланика за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака да, са обзиром на то да, како је навео, нема позитивних резултата у дијалогу, размисли да се повуче са дужности.